Сетити се свих
Уочи Дана сећања на жртве политичких репресија, који се обележава у Русији и другим републикама бившег СССР 30. октобра, у Москви се одвија акција Повратак имена. Њен организатор – Међународно удружење Меморијал, жели да се сети свих који су пострадали од репресија у време стаљинистичког терора.
О временима великог терора може се говорити дуго, сећајући се цифара и чињеница. Крајем 30-их година прошлог века политичке репресије у СССР су имале масовни карактер. Из зграде Народног комитета унутрашњих послова на Лубјанском тргу, по злу чувене Лубјанке, на десетине хиљада совјетских грађана послато је у северне логоре или на стрељање. Само у Москви 1937-38. било је стрељано 30 хиљада људи.
Већ скоро двадесет година уочи Дана сећања на жртве политичких репресија на Лубјанском тргу одвија се акција Повратак имена. Њени учесници окупљају се око споменика свим жртвама стаљинистичког система, огромног гранитног камена, довезеног у Москву са Соловјецких острва, где се налазио један од логора са најстрожим режимом. Имена и презимена стрељаних читају се наглас. После сваког имена чита се старост, професија погинулог и датум стрељања. То је обраћање народној савести, сећање на оне грешке које су извршили наши надавни преци, каже познати правобранилац, бивши политички затвореник совјетске епохе, добиник награде Андреја Сахарова и многих других међународних награда, представник удружења Меморијал Сергеј Коваљов.
Стаљин је на самом делу селекционирао совјетски народ. Он је правио онај народ који му је потребан, методама страха, и то се може видети по новнинама из тог доба. Наруџбина селекције била је јасно изражена, а селекционе платформе били су логори, школе, комсомол.
Врло је важно да људи знају истину о прошлости, зато што од ње зависи и садашњост и будућност, сматра руски правобранилац. Осим акције Повратак имена, удружење Меморијал одржава тог дана неколико екскурзија, везаних за историју политичких репресија. Најпознатије адресе су Ивановнски женски манастир, који је после револуције био претворен у концентрациони логор, и чувени Дом на кеју, где су 30-их година живели чланови совјетске владе, угледни бољшевици, писци и новинари. Многи становници овог дома су били репресирани са читавом породицом.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















