Време за себе

Средњостатистички грађанин Русије високо цени своје слободно време бар због тога, што данас оно може да омогући разноврснију доколицу него је то било пре 20 година. Међутим, чиме је испуњено реално такво време и колико га мора да буде? Око тих актуелних питања је била вођена дискусија на федералном ТВ каналу Култура.
 

Филозофи и социолози повезују раст вредновања слободног времена пре свега с наглим падом вредности рада, до којег је дошло током последњих 20 година. Шта је узрок? Директор Сверуског центра проучавања јавног мњења Валериј Фјодоров је убеђен да је у совјетско доба вредност рада била преувеличана, често се она наметала друштву.
 

Када се сетимо совјетско доба, - каже Фјодоров, -  рад није увек резултирао очекиваним задовољством, није  увек био разноврстан, није био добро плаћен и, што је главно, од зарађеног новца није увек било могуће да купиш оно што желиш. Данас грађани Русије  сматрају рад не као могућност самореализације, већ чешће као обавезу, од које нема куд да се побегне јер је потребан новац. Популаран је постао принцип да радиш што мање, да добијеш што више. То је нарочито карактеристично за младе.
 

Односно, у омладинској средини влада тенденција – новац плус време за разоноду. Разонода младих је често повезана  с такозваним културним контактирањем. Мада је то парадоксално, она није тако примитивна, како се често чини. У сваком случају ректор Петербуршког универзитета синдиката Александар Запесоцки је посветио  стилу одмора младих, на који су се они навикли, цело истраживање, између осталог, култури дискотека и њеним особинама.
 

Имао сам хипотезу: све што је младима потребно, то је да плешу, да се дечаци и девојчице упознају, што је згодније да се учини уз музику, у ситуацији где је могуће опуштање, - прича Александар Запесоцки. – Међутим, када сам продубио истраживања, био сам пренеражен резултатима. Ствар је у томе што су социолози издвојили 8 основних група потреба младих. То су да стекну животног сапутника, професионалну оријентацију, систематизацију вредносних приоритета и тако даље. Међутим, изненада сам приметио да су управо у дискотеци све те групе потреба биле задовљене, све до професионалне оријентације, јер када се млади у великом броју сваке недеље окупе и почну да контактирају, они размењују колективно акумулирано искуство. Они чак имају потребу да стекну сопствени «ја». У тој управо омладинској средини свако може да схвати да ли је он лидер или обрнуто, што је такође важно.
 

Између осталог, савремена руска социологија износи занимљиве статистике: 60 одсто грађана Русије више воли да у слободном времену гледа ТВ, око 10 одсто иде у биоскоп, још мање иде у позориште, и још мање се бави спортом.  Иначе, потпуно се променио смисао појма "слободно време", када је он ушао у филозофију и културу, почев од античког доба, - тврди директор Института филозофије РАН Абдусалам Гусејнов.
 

Абдусалам Гусејнов подсећа на формулу Аристотела: доколица је простор среће. Односно, ако човек жели да буде срећан, ако људи желе да среде свој живот у складу са законом праведности, они за то немају ништа друго, осим слободног времена. Уствари слободно време се поклапа с јавним простором, јер је само у јавном простору могуће оно, што су стари Грци називали слободним  активностима: позориште, ликовне уметности, музика, филозофија.
 

Слободне активности су већ давно постале струке. Међутим, за неке су то и даље омиљене активности. Иначе, наука пружа мноштво дефиниција слободног времнеа, почев од најједноставнијег: то је време када човек не мора да зарађује за живот. Међутим, савременом грађанину Русије, - сматрају учесници ТВ дискусије, - више одговара схватање: Слободно време  је између осталог и време, када човек производи самог себе.