ЧУДОТВОРНА ИКОНА ,, ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ЧОКЕШИНСКЕ ,, У МАНАСТИРУ ЧОКЕШИНА

У манастиру подно Цера, Чокешина вишевековном, историјски познатом у истоименом селу до кога се стиже из Мачванског Прњавора, пражнију се три празника и то празник коме је посвечеб манастир рођењу Пресвете Богородице, чувеном Боју на Чокешини који је опевао слепи гуслар Филип Вишњић који се збио на Лазареву Суботу Врбицу 16. априла. 1804. године и трећи посвећен Чудотворној икони Пресвете Богородице Чокешинске, где су верници су осетили продуховљење и хармонију, ма било то сугестивно или не, боравак у овој церској дубодолии односно подножју или пропланку, како год, где од како је пристигла игуманија Ана, световно Петровић из угледне свештеничке куће из Јошеве родом, а која је пре доласка у манастирч Чокешину направила право чудо и препорођење. Верници је знају из многих манастира у којима је била на испомоћи тако и из манастира Крка,,, Света Три Јерарха,, где су углавном боравили будући богослови, ли ову касније Сапчанку коју е на место игуманије поставио епископ шабачки Лаврентије Трифуновић, а где је опет била врло активна у Православној Хришћанској Заједници при црквеној Општини Шабац, којом и данас руководи старешина шабачког Храма свештеник Милан Пантелић.

Тако да ако вас пут нанесе до манастира чокешинског тамо где и аутобус окреће,
обавезно погледајте и ову икону.

,,ЧУДОТВОРНА ИКОНА,,
ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ЧОКЕШИНСКЕ

Церове шуме, небо додирују,молитвама монашка бразда заорана,
о икони која чудесну моћ крије, прозбори и игуманија манастира Ана.
Озарења овде брза су од ветра, исцељења прате ко човека сенка,
гутљај исцељења из чаше винске, испред Богородице Чокешинске.
Соколим се молитвом монаха, где се чују и харфа и лира,
предсказања стижу ко небеске искре,
испред Богородице Чокешинске.
Неправда заболи а праведник врисне, убрзо јаук замени осмејак,
ко трнов венац, ловорове иске, чудотворне иконе Чокешинске.
Пупољци набубрели ко пупољка ниске,
као моћи Богородице чокеинске,
овде запева ко жели да врисне,
овде се састају само душе блиске,
ходочаснице Богородице Чокешинске,
у бистроуне зоре манастирске.


Манастир Чокешина некад и сад
Текст и фото Славица Јовановић

МАНАСТИР ЧОКЕШИНА У СЛИЦИ И РЕЧИ

У сусрет јубилеју познатом историјском догађају Бој на Чокешини на Лазареву суботу 16. априла 1804. године о коме је писао и слепи српски гуслар Филип Вишњић у истоименој песми, посетили смо манастир Чокешину преобучен у све ано рухо. И просто за не поверовати, затичемо рај на земљи. Доласком у манастир Чокешину игуманија Ана је
оправдала поверење ходочасника, верника, знатижељника, историчара, кустоса...

Ту се дешавају многе активности, споменимо дечију сликарску колонију, онда обележавање значајних датума. Храм је вишевековни, посвећен рођењу Пресвете Богородице. Ту су осим вредних мохахиња и мештани који дотрче у помоћ кад је потребно. Ту је и чувена икона Покров Пресвете Богородице,, где долазе многи невољници са молитвом на уснама. Многи су се овде крштавали, венчавали, опојани, заклињали, од
првог плача до посмртног ропца. 2000. године манастир Чокешина био је рушевина скоро, где су се довлачиле зије, али уздигао се ко Феникс из пепела. И сад ко ћуп злата и ћуп бистре воде изворске дочекује вернике из свих крајева света, а чујемо да се праве и додуше ретки манастирски мелеми по старинским рецептима искусних биљобера, травара и монаха.

На Лазареву Суботу Врбицу, која пада 11 априла 2020. године у инат душманима и злотворима, долазиће деца окићена врбовим гранчицама на месту пепелишта да доказу да је изникао нови пламен и уздигао се ко сунчев зрак изнад овог историјски познатог манастира у истоименом селу
Чокешина у Мачви.

текст и фото Славица Јовановић новинар и књижевник
Манастир Чокешина некад и сад