Централна Азија: геополитика наркотрафика

Главни догађаји током последњих месеци у Централној Азији, укључујући и активизацију талибана на северу Авганистана, и експлозију новог жаришта нестабилности у источним регионима Таџикистана, где већ дуже од месец дана траје војна операција против бојовника, и најновију киргиску „револуцију“, умногоме су повезани са наркобизнисом и наркомаршрутама, које воде преко ових територија. Прецизније речено, са интересима оних група, које штите северну маршруту транзита наркотика из Авганистана у Русију и Европу.
 

Разлог, због кога северна маршрута наркотрафика привлачи све већу пажњу наркобарона, заправо је географија испорука авганистанских наркотика. Упркос различитом мишљењу, већи њихов део и дан-данас се испоручује не у северном, већ у источном и западном правцу. По подацима директора агенције за контролу наркотика Таџикистана, генерала Рустама Назарова, више од 59 процената авганистанских наркотика одлази по „балканском каналу“, који води преко северног Ирана и Турске у Европу, а такође по „новом путу“, преко Кавказа, у правцу Украјине и Русије. Други пут, по коме пролази 35 процената свих наркотика, води преко Пакистана и стиже до Аустралије. Преко Таџикистана, Киргизије и Узбекистана у Русију се испоручује тек 15 процената укупне количине наркотика.
 

Занимљиви су подаци о количини наркотика, коју су запланили таџички милиционари. Од јануара до септембра 2010. године они су одузели 2 тоне 651 килограм и 948 грама наркотичких средстава, од чега 646,3 килограма хероина, 605,4 килограма сировог опијума и преко 1400 килограма наркотика канабис-групе. Због умешаности у наркотрговину задржано је 687 људи, од којих су њих двадесеторица грађани Авганистана. Укупно је пресечено 116 случајева незаконитог промета наркотика и откривено 35 криминалних група, кјоје су умешане у ту работу. Све значајнији постаје фактор Авганистана. У сарадњи са авганистанским колегама таџички милиционера и граничари извели су 43 заједничке операције, у току којих је обустављен рад 12 нарколабораторија, ухапшено 50 шверцера и из незаконитог промета изузето 852,6 килограма наркотика, укључујући 140,1 килограм хероина и скоро пола тоне сировог опијума.
 

На узајамну везу последњих догађаја у Авганистану, Таџикистану и Киргизији са транзитом наркотика однедавно сви обраћају кудикамо већу пажњу. У недавном интервјуу DeutscheWelleпотпредседник европског оделења Међународне кризне групе (InternationalCrisisGroup) Ален Делетро изјавио је, да је најопаснији фактор за регион, заправо, „транспорт и трговина наркотицима, произведеним у Авганистану“. За њихову дистрибуцију данас се траже нови путеви, који воде „преко Памира у Таџикистан, и преко југа Киргизије у Казахстан, у Русију, а потом у Европску унију“. Недавни догађаји у Киргизији, по његовим речима, показују да су паре од наркотрафика постале „вруће“ за оно што се тамо догодило“. При том последице појачавања наркотрафика на себи осећају не само Киргизија и Таџикистан, него и „моћније државе, као што је Казахстан“, које се такође „могу наћи у замци и изгубити контролу над својом територијом“.
 

Једном од најопаснијих тенденција А.Делетро сматра могућност понављања оне ситуације у вези са наркотицима, која настаје у Централној Азији и Латинској Америци. Његову забринутост изазива сличност географских параметара земаља, које су произвођачи и транзитери наркотика у тим регионима. Након што се Колумбија претворила у центар за производњу наркотика, мање државе Централне Америке, такве као што су Гватемала и Салвадор, у пуној су мери осетиле на себи све последице њиховог транзита. Њих није могла да избегне ни тако велика држава, као што је Мексико. Аналог између ситуације у Таџикистану и Киргизији са државама Централне Америке, а у Мексику – са Казахстаном, намеће се сам по себи.
 

Активизацију талибана у северним провинцијама Авганистана, борбе против гериле у Раштској долини Таџикистана и „другу киргиску револуцију“ можемо третирати као карике у истом ланцу, које служе за стварање оптималних услова за транзит авганистанских наркотика. На пример, и у Авганистану, и у Таџикистану, делује Исламски покрет Узбекистана (ИПУ), који се одавно сумњичи за организацију наркотрафика. Што се Киргизије тиче, маршруту преко ње ИПУ је освојио још у време „Баткенског рата“ 1999-2000. године, када су припадници овог покрета упали из Таџикистана у Баткенски регион суседне Киргизије. Након свргавања К.Бакијева обими производње и транзита наркотика у Киргизији значајно су порасли.
 

Кључни положај у геополитици наркотрафика поприма Таџикистан. Располажући са 1400-километарском и слабо чуваном границом са Авганистаном, он представља баријеру која за сада још увек одолева притиску армије наркобарона на Централну Азију и Русију. Преко Таџикистана пролази једна од маршрута северне мреже за снабдевање војске НАТО у Авганистану. (Друга линија снабдевања натоваца води преко Пакистана).
 

Ситуација у Таџикистану изазива све већу забринутост у Москви. Како је саопштено, за време превиђене посете Душамбеу премијера Руске Федерације Владимира Путина у новембру, која ће се одржати у оквиру самита шефова влада Шангајске организације за сарадњу, претпоставља се да ће бити размотрено питање повратка у Таџикистан руских граничара и изнајмљивање Русији војног аеродрома Ајни у предграђу таџичке престонице.

Александар Шустов,