Лав Толстој и мир на Кавказу

У суботу (6. новембра) познати књижевници, чланови руског ПЕН-клуба обележавају 100. годишњицу смрти великог руског писца Лава Толстоја (20. новембра) откривањем необичног споменика Камена Хаџи-Мурата.
 

Тај је споменик  подигнут у такозваним Пироговским  поседима грофова Толстојевих – 40 километара од чувеног пишчевог музеја-поседа Јасна Пољана. Управо у Пироговским поседима је настала замисао последњег крупног дела Лава Толстоја – приповетке Хаџи-Мурат, која је била објављена после пишчеве смрти. У том трагичном делу писац се обраћа теми рата, који је Русија водила на Кавказу, ширећи границе империје. Он је почео 1817. године, те  трајао скоро 50 година. Као официр је Толстој био његов сведок на Северном Кавказу 1850-х година. Управо тада се одвијала животна драма једног од најенергичјнијих вођа кавкаских горштака – Аварца Хаџи-Мурата. Његова судбина је била таква да је он прво био велики непријатељ Русије, затим њен одани пријатељ и поново непријатељ, који је био унпиштен са немилосрдном суровошћу. За Толстоја је његов књижевни херој постао симбол неустрашивости и необичне истрајности.
 

Камен Хаџи-Мурата је овековечио не само генијални књижевни текст, већ и оног ко је за Толстоја био извор инспирације, - рекао је у интервјуу Гласу Русије председник руског ПЕН-клуба и иницијатор подизања тог споменика Андреј Битов.
 

То је споменик истовремено и књежевном делу, и прототипу његовог хероја, односно, историјском лицу. Ту дивну допуну је смислио Генадиј Опарин, шеф музеја-забрана Пироговски поседи грофова Толстојевих. Он је успео да се договори с руководством Републике Дагестан, с аварским народом, који тамо живе, тако се на чудесан начин наша замисао била материјализована.
 

У Пироговске поседе је из Дагестана био донет огроман камен, тежак  више од 30 тона. Он је вековима стајао близу древног пута, којим је више пута јахао Хаџи-Мурат и ишао Лав Толстој. Данас се тај свети за Кавказце природни реликт нашао у православном тлу, а чак и био освештен. Важно је то што је то било изведено у присуству представника не само хришћанеских конфесија, већ и  муслиманске религије. Код подножја споменика је уклесан  натпис на руском и арапском језику: Да упокоји Свевишњи душе свих бораца палих у кавкаским ратовима. Андрнеј Битов је тако коментарисао ту епитафију: То је једино за данас примирје, извојевано само помоћу великих текстова Лава Толстоја!» То је важно да се данас цени, сматра Андреј Битов, када социјално-политичка напетост на Северном Кавказу још увек постоји.
 

Треба да се схвати: сваки, чак и мали корак у правцу мира и разумевања је већ велики корак, - каже писац. – Свакако, без мира на Кавказу тешко је замислити заједничку будућност Русије. То тражење мира траје већ вековима. Зато је Толстој веома важан данас, јер разуме човека. Треба разумети човека, а не пролазне политичке задатке који се често своде на ситно сопствено напредовање.
 

Године, када се обележава 100. годишњица смрти Лава Толстоја, руски писци  истичу иницијативу достојне  сахране посмртних остатака Хаџи-Мурата, чије је тело сахрањено у дагестанској земљи, а  одсечена током последње борбе глава  се чува у музеју Кунсткамера у Петербургу. Треба да се стави коначна тачка бар у том рату, - сматра заједница писаца. -  То морамо да учинимо – ако не ми, онда наши потомци. Што мање проблема оставимо нашој деци и нашим унуцима, то је боље.