Политика важнија од струке

Државним парламентом, након саопштених резултата октобарских избора, доминираће економисти, правници и лекари, а нити ће нам држава бити више правна ни економски јача, нити ће грађани бити здравији. Биће нам онако како кажу страначки лидери јер се посланици, показује досадашње искуство, понашају онако како нареде њихови партијски шефови, оцењују у невладином сектору у БиХ.
 

Након потврђених изборних резултата, видљиво је да ће у новом сазиву Парламента БиХ бити 14, односно трећина досадашњих посланика. Према њиховим, али и биографијама „нових“, уочљиво је да ће у Парламенту БиХ бити заступљени хирурзи, естрадни уметници, историчари, филозофи, економисти, гинеколози, професори страних језика, правници, машински инжењери, новинари... Мада се ради о стручном кадру, у невладином сектору који прати рад парламентараца наводе како њихова занимања нису од пресудног значаја за успешан рад.

„Добро је да у највишем законодавном органу власти БиХ имамо разних занимања, али сви кубови посланика из буџета добијају не тако занемарива финансијска средства, која се могу квалитетно искористити за ангажовање разних стручњака који ће припремити парламентарце за њихов успешан рад у свим сегментима, што је пракса у свим демократским парламентима“, каже консултант ЦЦИ Ивица Чавар.

Ипка, каже, понекад је чудно што у Парламенту БиХ има највише лечника или стручњака у другим областима, што показује да је проблем у систему, односно недостатку адекватног вредновања тих људи на пословима у струци.

„Не верујем да би изврстан лечник или доктор наука био мотивисан да ради у парламенту или влади ако је за свој рад адекватно награђен на послу за који се школовао и кроз који може градити успешну каријеру. Такође, заступљен је ‘страначки притисак’, као један од наважнијих критеријума хоће ли политичка странка рачунати на одређене парламентарце или министре јер сви они који се ‘огреше’ буду заборављени на изборним листама“, наглашава Чавар. Аналогно томе, каже он, свеједно је да ли је неко доктор наука, добар правник или економиста јер ће странка дати предност „лојалним“ представницима у власти, без обзира на њихово образовање и стечено занимање. Директор НВО „Аципс“ Санел Хускић каже да је о „квалитету“ новог сазива државног парламента тешко говорити јер је њихов рад одређен тиме коју директиву имају од врха странке.

„Ако страначки врх жели да се нешто уради или не уради, онда ће се тако понашати и посланик. О ситуацији у БиХ заправо одлучује шака људи, а не то колико су парламентарци били квалитетни да се носе са обавезама које су имали“, сматра Хускић.

Када је реч о „профилу посланика“ заступљених у Народној скупштини РС, ситуација је слична као и са државним. Углавном је реч о правницима, економистима, професорима физичког васпитања, лекарима, машинским инжењерима... Међутим, и у невладином сектору који надгледа њихов рад кажу да стручна спрема већ одавно не одређује квалитет рада посланика. Радом НС РС, кажу у НВО, руководе највеће политичке партије, док посланици врло мало користе своје стручне квалитете. „Без обзира на то што је неко, рецимо економиста - пракса је показала да их економија баш и не интересује током расправа о неким законима. Када су долазила решења из Министарства финансија, углавном се махало главом. Проблем је што се посланици не баве превише својим послом и што постоје директиве како да се гласа», каже консултант ЦЦИ задужен за надгледање рада НС РС Жељко Нинковић.
 

Пуни џепови
Према постојећим законима народни посланици РС месечно зарађују 3.500 КМ, а народни представници у Парламенту БиХ са свим привилегијама и до 6.000 КМ. Без обзира на то колико били „вредни“ током мандата, у НВО указују на мањкавости закона. „Потребне су измене Изборног закона БиХ којима би се редефинисао број изборних јединица и посланика који се бирају у њима. Приметили смо да најактивнији посланици нису прошли у нови сазив само зато што су били из мање општине, а њихове колеге из клуба, који су много мање радили - су прошли јер су имали већу масу бирачког тела“, кажу у ЦЦИ.