Земља лабудових језера

Лабудова језера – тако ће се називати први природни парк у Иркутској области. Језера у питорескној сибирској тајги, чиста и бистра попут Бајкала је најјужније место, где се гнезде у Русији лабудови. Та врста лабудова  у лету гласно и продорно виче. Управо с тиме је повезана легеда о лабудовој песми – звук гласа тих лабудова се заиста чини тужним.

Природни парк ће заузимати западну обалу Бајкала.  Тамо се у лепој предбајкалској котлини налазе језера – Блиско и Далеко, - испричао је Гласу Русије доктор биолошких наука, академик Иркутске државне пољопривредне академије Петар Наумов.

Обале првог  језера су  сличне Швајцарским Алпима, друго је језеро обично равничарско. На тим се језерима, нарочито на Блиском, сваке године приликом јесених миграција одмарају лабудови. Тај је феномен откривен пре 15 година услед тога, што су лабудови променили путеве миграције. Они су почели да тамо долазе не  ради једног или два дана, већ од средине  септембра све док се језеро не заледи. Они овде  уздижу свој подмладак, јер за 10 до 15 одсто, чак и више,  то су ружни пачићи. Они већ знају да лете, али су незграпни, перје им је сиво или има браон боју. Они се на језеру перуше, а затим лете даље.

Лабодови су изабрали језеро Блиско као мензу: кристално бистра вода не скрива ни алге, ни рибу. Када је лепо време, овде се нађе огромно бело јато лабудова – једно 500 грла – фантастично лепа слика.

Иначе на територији природног парка живи око 20 врста птица и сисара, укључених у Црвену књигу Русије. Међу језерским становницима су и сасвим необични: рецимо, риба дурган. Она је веома укусна, а живи само овде. Ихтиолози све до сада дискутују, одакле и на који је начин  доспела у текућа језера ова  нова раса: да ли је настала самостално или од укрштавања других раса.

Туристима, који би желели да уживају у лепоти Лабудових језера,  неће то  бити тешко. Близу природног парка је Бајкало-Амурска железница. Доћи до тајге и језера је могуће комфорним возом.