Професор Милован Вујовић: надам се да ће Русија заштити историју Србије

Прошле недеље у Москви у фонду словенске писмености и културе одржано је још једно заседање клуба Душа Србије. Главни актер на њему био је руководилац добротворног фонда за помоћ Србима „Тома Максимовић“ у граду Новом Саду, професор Милан Вујовић. Професор је држао предавање о историји Србије. Било је речи о косовској бици, и о два српска устанка, о оба светска рата и наравно о српским војсковођама. Милован Вујовић није изоставио ни српског грофа Саву Владиславича Рагузинског, који је почетком 18. ека помагао руском цару Петру првом и успоставио руско-кинеску границу. Управо он је довезао у Русију из Сремских Карловаца малог Абисинца Ибрагима, деду чувеног руског песника Александра Пушкина.
 

После предавања Милован Вујовић је изнео своје утиске.
 

Нисам очекивао да ће бити толико велики број. И обично не буде толико питања после предавања или после излагања. Људи су питали. Ја мислим да то је необично да има толики интерес, да су  сва питања ишла на продубљивање веза и односа између Срба и Руса, и да је вера била главни стуб, носилац онога, што је овде прво јавило. То се мени посебно пријатно.   
 

О историји стварања и рада фонда Тома Максимовић Милован Вујовић говори:
 

Тома Максимовић је био велики добротвор, који је спасавао Србе за време Другог Светског рата преко 400 хиљада Срба, који су бежали од усташа из Хрватске, од муслимана из Босне и Херцеговине, од Шиптара, Бугара и од Мађара са севера. Он је све то збринуо, дао храну да хране, школовала су деца. А када је почело поново страдање Срба 1991. године, онда су се усташе сетиле да поново Србе почну уништавати, онда смо се ми сетили тога добротвора Тому Максимовића и основали хуманитарни фонд. Досад смо послали преко 360 хиљада нових уџбеника и школске лектире, Србима у Румунији, Србима у Мађарској, па кад се заратило 1991. године и у Републику Српску Крајину. Од 1999. године сву помоћ шаљемо Србима на Косову и Метохији. Прихватали смо децу из Босне и Херцеговине за време рата у Нови Сад, Зрељанин, Вршац, Београд. Они су се одмарали, кад су била ратна дејства у Босни и Херцеговини. А од 1999. године смо седам пута прихватали децу са Косова и Метохије да они дођу код својих вршњака, јер они не могу никуд изаћи. Та деца на Косову и Метохији се не могу ни с ким играти. Неку децу Кфоровци возе блиндираним колима до школе. Сада покушавамо да обележимо два века Српске револуције, Првог Српског устанка.  
 

У Москву је Милован Вујовић допутовао на позив уједињене српске дијаспоре Европе и Азије и лично њеног извршног директора, госпође Радмиле Војновић, која води клуб Душа Србије. Надамо се да ће Ваш долазак у Москву бити почетак наше сарадње, тим пре што ће наредна година у Русији бити посвећена Србији, пише у писму Радмиле Војновић Миловану Вујовићу.
 

А шта очекујете од Русије? – питали смо Милована Вујовића.
 

Очекујем од Русије да нас заштити преко Савета безбедности да би ми сачували Косово и Метохију у границама. Очекујемо да распусте тај грозни Хашки трибунал, који само Србима суди. Очекујемо да би се преко тог Јужног тока појачале везе и односи привреде. Очекујемо да се продубе везе и односи на нивоу културе, језика, уметности, школског система и размене како привредника, тако и, рецимо, школске деце, ликовњака, музичара и осталога. Да са Косова и метохију прихвате неку децу на школовање, и да тамо преко неких руских предузећа омогућавамо да они раде и радом зарађују. Сад се уз помоћ руских добротвора поправи један манастир на Фрушкој Гори. Тамо долазе на лето руска и српска деца да се друже. Тако да се те везе између млађима успостављају. И владика Василије Сремски је јако расположен да нам припомогне око тог посла, јер смо предочекивали руску децу. За један дан ја сам их научио уз помоћ сарадника да играју и певају неке српске песме и игре.
 

Разговарали смо са професором, руководиоцем добротворног фонда Тома Максимовић у Новом саду, професором Милованом Вујовићем.