Толеранција – уметност заједничког живљења

Међународни дан толеранције читав цивилизовани свет обележава сваке године. Пре 15 година на 16. новембар УНЕСКО је усвојио Декларацију о принципима толеранције. Данас је проблем нетрпељивости актуелан за многе земље света. Становници немачких градова се удружују ради протеста против изградње нових џамија. У Француској је донет закон који забрањује ношење фереџи. Русофобијска ренесанса захвата Балтик. Списак се може наставити.
 

Међународни дан толеранције треба да подсети становнике свих држава планете да је разноврсност нација, вера и језика општељудско богатство, а не претња.
 

За већину руских грађана толеранција је за сада још нова реч, каже члан Друштвене коморе, директор Московског бироа за људска права Александар Брод.
 

Многи је прихватају буквално као стрпљење, покорност. Мада ако погледамо Декларацију УНЕСКА о толеранцији из 1995. године, онда се толеранција пре свега тумачи као умеће да се прихвата туђе мишљење, води дијалог, да се схвата појам „други“ – друга култура, други погледи, друга религија. Тачније то је демократски однос према другима.
 

За Русију, у којој је међунационална слога један од сонова постојања друштва, толеранција је важан фактор стабилности и друштвене слоге. Али у РФ проблем нетрпељивости, поделе на такозване своје и туђе постоји, то потврђује жалосна статистика. Само за ову годину, по подацима Московског бироа за људска права, фиксирано је 170 напада на основу ксенофобије. Истина, из године у годину број инцидената на међунационалној основи се смањује, што је повезано са активизацијом рада органа реда и тужилаштва. Али само методама силе овај проблем се не може решити, убеђен је Александар Брод.
 

Овде треба говорити о комплексном прилазу решавању проблема – усавршавању миграционе политике, решавању социјалних и економских питања, као и просвећивању и васпитавању грађана.
 

Декларација принципа толеранције проглашава признање да се људи по својој природи разликују по изгледу, положају, говору, понашању и вредностима и имају право да живе у миру и чувају своју индивидуалност. И што више људи схвати да је толеранција уметност заједничког живљења, то ће бити мање случајева нетрпељивости и екстремизма. То потврђује позитивно искуство руских региона. У Оренбуршкој области, на пример, врло је популарно јединствено Национално село, у којем делује више од 10 националних културних центара. Они упознају са историјом народа, који живе у региону, њиховим традицијама, културом и кухињом. А још са љубављу говоре о чувеним земљацима разних националности, којима се поноси читава земља.
 

Успешно делује програм јачања толеранције и у Санкт-Петербургу. Овде у миру и слози живе представници преко 130 националности. Већ неколико година у старој вили у цнетру Северне претонице активно ради Дом нација, који игра важну улогу у васпитавању интелигенције, верске трпељивости и активног животног става Петербуржана. За заслуге и популаризацију идеје толеранције и ненасиља Санкт-Петербургу недавно је додељена почасна диплома УНЕСКА.