Московски метро: музеј испод земље и... изнад воде

17. новембра ујутро у Москви је у прву вожњу (10.40 по московском времену) кренула нова путничка композиција престоничког метроа „Поезија и метро“. „Поетски воз“ упознаје путнике са стваралаштвом петорице највећих песника из Чилија, земље која је ове године обележила 200-годишњицу независности.
 

У вагонима су на руском и шпанском језику приказане песме и биографије добитника Нобелове награде – Пабла Неруде и Габријеле Мистрал, авангардиста Висента Видоброа и Гонсала Рохаса, и најзад, загонетног „антипесника“ Никанора Паре. Са сигурношћу се може рећи да ће реакција путника бити позитивна. Јер, то није први уметнички пројекат Московског метроа и живот је показао да се људима свиђа кад се у вреви свакодневице пред њима изненада појави „острвце вечности и лепоте“. Као што је то случај, на пример, на станици „Воробјовије гори“, где је у ове новембарске дане монтирано 10 огромних цилиндара-излога, у којима се налазе покретне конструкције с музејским експонатима од порцелана. Дописник „Гласа Русије“ био је сведок како одрасли и деца стају испред излога, разгледају порцеланску лепоту, одушевљавају се и фотографишу.
 

 „Ово је дивно!“ каже у интервју за „Глас Русије“ Наталија. „Чаробно! Имам скоро педесет година, наравно, радим, па чак и учим – немам нимало времена. Али, овде сам свратила и толико сам задовољна! Предивна идеја!“ „У принципу, први пут видим да је метро постао музеј,“ каже школарац, ученик трећег разреда Саша. „Стварно, све је као у музеју! Свидели су ми се разнобојни орлови – врло су лепи. Вероватно је неко уложио велики труд да их направи. Још су ми се свидели људи у облику самовара – тако нешто још нисам видео...“
 

 „Тако нешто још нисам видео“ – то су речи које с пуним правом може да изговори сваки човек. Зато што је музејска изложба на метро станици – може се рећи, „ноу-хау“ московског метроа. Идеја је могла да настане вероватно зато што је локација станице врло згодна. Налази се на доњем нивоу моста изнад реке Москве, потпуно је застакљена, она као да виси изнад воде. Одавде се пружа предиван поглед на град, реку и Воробјовије горе... А старе централне станице престоничког метроа су прави подземни дворци, обрађени мермером и гранитом, гипсом и скулптурама, мозаичким плафонима и витражима. Није ни чудо што туристи из целог света у московску подземну железницу силазе као у музеј и дуго шетају по платформама, с дивљењем разгледајући сву ову раскош.


Последњих година московски метро је још више учврстио имиџ „музеја испод земље“ нудећи становницима вишемилионског мегаполиса разноврсне арт-пројекте. Тако је 2004. године отворена фотографска изложба под називом „Градови света у Московском метроу“. Заиста, у подземној железници престонице има станица, које су назване у част Рима, Прага и Варшаве, а сама изложба је смештена у станици, која носи назив по најлепшем граду Прибалтике – Риги. 2006. године на већ помињаним „Воробјовим горама“ одвијало се бучно отварање фестивала савремене уметности „Територија“: овим гестом организатори фестивала су с једне стране истакли демократичност своје акције, а с друге, њено скоро андерграунско усмерење. Тако да је Московски метро у извесном смислу наступио као учесник у савременом арт-процесу на страни неформалиста.
 

Од 2007. године у Московски метро је сишло сликарство: први је на линију изашао воз „Акварел“ у којем је смештена изложба радова познатог уметника-акварелисте Сергеја Андријаке и његових ученика. Затим су у „возу – сликарској галерији“ почеле да се излажу репродукције слика из колекције познатих музеја у земљи – петербуршког Руског музеја и московског Музеја ликовних уметности „Пушкин“. Тако да је престонички метро реализовао много пројеката, који по нечему личе на пројекте у подземним железницама Париза, Лондона и Њу-Јорка. Међутим, на оно што се сад приказује на „Воробјовим горама“ – на којима је практично организована музејска сала, у којој ће се с времена на време мењати прави музејски експонати засад се није одважио нико осим Москве.