Ко омета поделу Каспијског језера?

Безбедност у Каспијском региону – ова тема је истакнута као главна на преговорима лидера пет земаља у Бакуу. Председници Русије, Казахстана, Азербејџана, Туркменистана и Ирана окупиће се овде 18. новембра на Трећем самиту прикаспијских земаља. Очекује се да ће стране потписати споразум о сарадњи у борби с незаконитом трговином дроге, организованим криминалом, незаконитом миграцијом и тероризмом.
 

Организовани криминал и трговина дрогом су само симптоми болести од које данас пати Каспијски регион. Главни узрок нестабилности је нерешеност међународно-правног статуса Каспијског мора. Ово питање прикаспијске државе безуспешно покушавају да реше већ двадесетак година. Некада је море практично по пола било подељено између СССР и Ирана у складу са споразумима из 1921. и 1940. године. Међутим, после распада Совјетског Савеза 1991. године на обалама Каспија се појавило већ пет држава. Нови играчи нису учесници ранијих споразума, тако да каспијски проблем мора да се решава „од нуле“. Посао се одвија тешко, и аргументи страна нису само геополитички, јер ради се о региону богатом нафтом, гасом, ресурсма рибе.
 

Једна од препрека у дугим преговорима је крута позиција Ирана. Техеран је од самог почетка инсистирао на једнакој (по 20 процената свакој држави) подели морске акваторије без обзира на дужину обалске линије. А уочи садашњег самита изјавио је да има намеру да повећа своје присуство на Каспијском језеру.
 

Има и других околности, које ометају процес преговора. Мноштво проблема појављује се због мешања трећих земаља, које имају намеру да у региону добију енергетску базу, уверен је генерални директор Инсистута за каспијску сарадњу Сергеј Михејев.
 

Неко наговара земље Каспијског региона да се наоружавају. По мом мишљењу, извори проблема Каспијског мора представљају фактор ванрегионалног спољашњег утицаја. Једноставније речено, то су интереси западних држава које покушавају да обезбеде себи сировинску базу у овом региону.
 

Москва са своје стране чини све да преговарачки процес изведе из ћорсокака. У јулу 1998. године Русија је потписала споразум с Казахстаном о разграничењу дна северног дела Каспијскогмора. Затим су, у јануару 2001. године овај документ потписали Русија и Азербејџан, а у новембру исте године – Астана и Баку. Напокон, у мају 2003. године закључен је уговор између Русије, Азербејџана и Казахстана. Ови споразуми разграничавају морско дно с циљем коришћења ресурса, у њима се не говори о успостављању државних граница. Водени слој и површина Каспијског мора засад остају на заједничко коришћење свих прикаспијских држава.
 

Па ипак, проблеми који се постављају пред земље региона, могу се решити у сваком случају. Русија предлаже да се за то направи нова организација, рекао је за „Глас Русије“ директор Центра за проучавање постсовјетског простора Алексеј Власов.
 

Русија на самит путује с јасним и конкретним позицијама у вези с најважнијим интеграционим пројектом, који може да помогне решавање целог комплекса проблема Каспија. То је идеја стварања Организације Каспијске сарадње. У оквирима ОКС појављује се могућност решавања целог списка проблема, који спречавају стабилан, стални развој земаља Каспијског региона.
 

У решавању проблема статуса Каспија Москва се данас пре свега руководи питањима безбедности. И главна одредба, која треба да уђе у конвенцију јесте недопустивост појављивања трећих земаља у региону. То је још један предлог за партнере у овом пакету, с којим у Баку креће руски председник Дмитриј Медведев.