Историјске границе арктичке цивилизације

Северни археолошки конгрес, који је одржан у западносибирском граду Ханти-Мансијску (8-13. новембра) његови гости и учесници су назвали „Археолошким Давосом“. Преко двеста историчара, археолога, етнографа, антрополога и палеоеколога из осам земаља (Русија, САД, Немачка, Чешка, Естонија, Француска, Норвешка и Казахстан) размотрило је актуелна проблеме северне археологије.
 

Северна археологија представља област историјске науке, која се најдинамичније развија, данас она доживљава прави бум, сматра координатор конгреса, доктор историјских наука Андреј Головњов. По његовом мишљењу, последња проналазишта руских научника у Арктичком региону омогућавају да се историја човечанства битно допуни новим страницама. А што је главно, задиру у прошлост 9-10 миленијума, односно залазе у камени век – време насељавања људи у овим суровим земљама.
 

На основу школских уџбеника навикли смо да мислимо да је Север извесна периферија, која је у потпуности зависила од воље и успеха јужних цивилизација. У ствари, Север је простор врло моћних култура. Ове културе се могу сматрати шампионима у адаптацији, зато што је прилагођавање у Африци и прилагођавање у Арктици потпуно различит ниво адаптације, различити су нивои развоја раних људских култура. Ако се говори о оганизацији, социјалној инжењерији, стварању великих заједница, Север опет припада „напредним“ регионима. Управо са Севера воде порекло многе државне идеје из прошлих векова. Између осталог, већи део Европе формирале су вође викинга-конунзи. Исто тако, многи кинески императори и владари средишње Азије потицали су са Севера. Овај поглед који омогућава да се на нови начин оцени сама конфигурација евроазијских кулутра, онога што називамо мозаиком данашњег етнокултурног уређења, открива потпуно нова својства историје.
 

Најјачи утисак на учеснике форума оставили су артефакти такозване Уст-Полујске културе, који спадају у време између првог века пре старе ере и првог века наше ере. Андреј Головњов сматра да су то само „прве ласте“ археолошке сензације, јер ископавања још нису завршена.
 

Видели смо задивљујућу колекцију управо ископаних материјала – буквално читаву галерију лица, - каже научник. – То су скулптуре, несумњиво свештене, ритуалне, али су то лица, и то су различита лица – од европеида до монголоида. Ушће западносибирске реке Об, где се налази Уст-Полуј, данашњи руски град Салехард је раскрсница. Тамо су се спајали водени путеви с југа и арктички путеви. Тамо је била граница додира међу народима Севера – Хантима, Мансима, Ненецима и Комијима. Касније су дошли Руси. Очигледно, и у стара времена је то такође била раскрсница. Зато ми се чини да Уст-Полуј није једноставно простор геополитичких размишљања: како се Север раније сам организовао.
 

Норврешки стручњаци су истакли теорију „Црног викинга“ – о постојању древног „моста“ „Скандинавија-Урал“. По речима Андреја Головњова, руски и норвешки археолози су одлучили да заједно раде на њеној научној потврди.
 

Викинзи нису освајали пут само по рекама Дњепру и Волхову, која се у руској историји назива путем „од Варјага до Грка“, већ и простор даље на Исток, условно ћемо тај пут назвати „од Варјага до Арапа“. Као и простор реке Северне Двине, Оњешког језера, Белог мора. Регион иза Белог мора они су називали Бјармоланд или Бјармија – Земља иза границе. На истоку Европи, као што је познато, живе људи тамније коже, на пример Ненеци, који су у основи монголоидни, као и многи други народи из ових крајева. Викинзи су путовали у Бјармију, трговали су и ратовали, осим тога, оданде су довозили жене. На пример, Харолд Лепокоси узимао је за жене представнице староседелачких народа Севера. Познато је да је један од викинга који су били у Ирској, на Британским острвима имао лице тамне боје, и он је дефинисан као потомак оваквог мешовитог брака. У руско-норвешком пројекту, - додаје Андреј Головњов, планирају се и ископавања на острву Исланд, где су откривени врло занимљиви гробови. Видећемо какав ће тамо бити генетски резултат. Оваква истраживања ће се обављати и у Русији – на територији Самова, европских Ненеца, где је такође могуће откривање занимљивих историјских веза. Ради се о циркумполарном простору, у којем су људи врло активно сарађивали. Јер, границе нису постојале. Уопште, Арктика је територија сарадње и међусобне помоћи, а не конфронтације.
 

Важна тема конгреса у Ханти-Мансијску, организованог под покровитељством УНЕСКО представља чување древног културног наслеђа. На пример, на конгресу су приказане нове археолошке технологије, које омогућавају да се споменик приликом ископавања сачува, односно да се прво испита из космоса уз помоћ електронског „опипавања“. После тога је довољно да се узме мали део објекта који се проучава како би се добио просторни виртуелни модел споменика.