Русија-НАТО: Ледени период је превазиђен

Период захлађења и узајамних примедби у односима Северноатлантске алијансе и Москве је превазиђен. Започиње нова етапа – етапа пуноправне сарадње. До таквог закључка су дошли учесници заседања Савета Русија-НАТО. Самит уз учешће лидера 29 држава – између осталог и руског председника Дмитрија Медведева – одржан је 20. новембра у Лисабону.
 

Невиђене мере безбедности предузела је Португалија за време самита Северноатлантске алијансе и каснијег заседања Савета Русија-НАТО. Како би се осигурала од свих неочекиваних ситуација, Португалија је чак занемарила услове Шенгенског споразума: на улазу у земљу су се појавили гранични прелази, на аеродромима све путнике су посебно пажњиво прегледали.
 

Лидери земаља чланица НАТО-а заседали су у португалској престоници још у петак, 19: они су одржали редован самита алијансе. Самит је завшен потписивањем нове стратегије организације у наредној деценији. Документ је достојан да буде унет у анале: први пут за 60 година постојања алијансе у њему је истакнуто да НАТО није непријатељ Москви. Целе две тачке посвећене су стратешком значају сарадње са Русијом. А у коначној изјави земље НАТО-а званичо су понудиле Москви заједнички рад на пројекту формирања територијалног система ПРО за евроатлантски регион. Шта више, како се испоставило, они чврсто намеравају да граде дуготрајан и обухватан мир заједно са руским партнерима.
 

Детаљно су се сви ови предлози разматрали следећег дана на Савету Русија-НАТО, уз учешће Дмитрија Медведева. Руски председник је допутовао у Лисабон, наравно, не празних руку – Москва је такође разрадила свој план сарадње. Што се тиче противракетне одбране, Русија је предложила НАТО-у да се у Европи направи секторални систем ПРО. Говорећи о томе новинарима, руски председник се није упуштао у детаље. Ипак је подвукао да Москва пристаје да учествује у пројекту само равноправно, уз потпуну размену информација – иначе ће Русија одбити. А једнострани развој ПРО означава нови талас трке у наоружавању, истакао је Дмитриј Медведев.
 

Још једна важна тема која је интензивно разматрана је Европска противракетна одбрана. Овде је очигледно да саме државе НАТО-а још немају коначну представу шта ће од тога испасти. Али истовремено сви схватају да у целини систем ПРО тек тада представља вредност када је универзалан. А не само један од елемената који помаже појединим земљама.
 

Систем ПРО и преговори о том проблему ствар су будућности. Али актуелни самит донео је сасвим практичне резултате. Главни резултат је обнављање пуноправне сарадње НАТО-а и Русије, сматра руски председник.
 

То је врло важна етапа у грађењу продуктивних, пуноправних партнерских односа између Русије и НАТО-а. И у Декларацији која је одобрена на основу изјаве генералног секретара говори се о томе да тежимо развоју стратешког партнерства. То није случајно одређење, то значи да је у односима између наших земаља пошло за руком да се превладају тешкоће последњег периода.
 

Коначно су се Русија и НАТО договориле да се суздрже од примене силе једни против других и против других држава. Осим тога, стране намеравају да јачају сарадњу у области борбе против тероризма – укључујући заједничку разраду технологија проналажења експлозивних супстанци, спречавање терористичких аката на авиолинијама, размену информација по питањима тероризма. Руски и НАТО војни бродови на заједничким маневрима ће увежбавати тактику борбе против пирата. Такође је склопљен договор о обратном транзиту трета НАТО контигента из Авганистана у Европу преко руске територије.
 

Да подсетимо да је самит протекао после двогодишњег прекида у раду Савета Русија-НАТО. Он је био прекинут 2008. године после напада Грузије на Јужну Осетију. Ипак у последње време од стране руководства алијансе све чешће су се чули позиви: по примеру Вашингтона започети рестартовање односа са Москвом. Шта да се каже, рестартовање је започело.