РТ: Амазонске прашуме сада највероватније загревају Земљину атмосферу, а не хладе је, упозоравају научници
Запањујућа нова истраживања групе од преко 30 научника сугеришу да би слив Амазона у наредних неколико година могао да допринесе глобалном загревању, а не хлађењу, ако већ није.
Снажни утицај слива Амазона на глобалну климу раније му је донео титулу „плућа Земље“, али деценије шумских пожара, накнадне суше и чишћење земљишта, под кишобраном „крчења шума“, направили су пустош у региону.
Према недавној студији, отприлике 7.000.000 квадратних километара басена сада ослобађа више гасова са ефектом стаклене баште него што их складишти у својим биљкама и земљишту, што значи да је можда и допринео загревању, а не хлађењу планете.
Другим речима, човечанство се више не може ослонити на „плућа Земље“ да би се очистио ваздух и надокнадиле емисије сагоревања фосилних горива.
„Сеча шуме омета уношење угљеника, то је проблем“, рекао је еколог и главни аутор Кристофер Ковеј са факултета Скидмор у Њујорку.
„Али када почнете да заједно са CО2 гледате на ове друге факторе, постаје заиста тешко схватити како голи ефекат није то што Амазон у целини заиста загрева глобалну климу.“
Све у свему, огромно подручје које се простире на територији девет јужноамеричких држава према неким проценама могло би се пребацити са сливника угљеника на атмосферски извор угљеника већ 2035. године.
Слив Амазонa тренутно емитује више гасова него што природно апсорбује, и то не само угљен-диоксид (CO2), већ и азот-оксид (N2О) и метан (CH4), који се брже разграђују у атмосфери, али и задржавају до 300 пута више топлоте по молекулу док лебде у ваздуху.
Понављајући се, дуготрајне суше на том подручју смањују способност слива да апсорбује и преузме CО2, истовремено повећавајући вероватноћу и евентуално ширење шумских пожара када се појаве, што додатно погоршава проблем у негативној повратној спрези.
Истраживачки тим признаје да постоји велики степен неизвесности у њиховим резултатима због недостатка информација из одређених делова Амазонског басена који се могу похвалити сопственом микроклимом, али до којих је скоро немогуће доћи и анализирати у истој мери као и делови који су обухваћени студијом.
Извор: РТ
- Извор
- Танјуг
- фото: © NELSON ALMEIDA / AFP / RT/ vostok.rs
- Повезане теме
- клима
- екологија
- човечанство
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
