ЕУ-Србија: (не) размишљај о белим мајмунима
Има једна источњачка прича: ученик, који је тражио просветљење, дошао је код свог наставника, а овај му је дао само један савет – никад немој да размишљаш о белим мајмунима. Ученик је вероватно од тада једино о њима и размишљао.
Мудрац-Брисел се још префињеније понаша према Београду – штићенику, који тек учи азбуку евроинтеграције. Он час жели да се „бели мајмуни“ не помињу, час одједном позива да се о њима размишља, подразумевајући под овим, јасна ствар, статус Косова. С једне стране, у бриселској анкети предвиђеној за Србију, нема ниједног питања о Косову. А и Венсан Дежер, представник ЕУ у Београду, тврди да је „анкета састављена с неутралне позиције“. С друге стране, председник Европског парламента Јержи Бузек каже: „спремност на дуг и конструктиван дијалог с Косовом представљаће одлучујући фактор“ у додељивању Србији статуса кандидата за ступање у ЕУ. Задатак Београда и Приштине је да нађу решења за питања регионалне и билатералне сарадње. Очигледно, ова Бузекова формулација значи: Србија и Косово треба да успоставе односе као суседне државе.
Занимљиво је да је Србија од ЕУ добила око 2500 питања, што је наравно више, него срећна Црна Гора – 2100, а Хрватска, с тачке гледишта Запада, најстабилнија земља, својевремено је одговарала на читавих 4000. На отприлике исто колико и Албанија и Македонија. Зашто је Србији, земљи, измученој сарадњом с МТБЈ и главним територијалним конфликтом на територији Европе постављено мање питања? Руски новинар, стучњак за међународну ситуацију Константин Качалин сматра да ЕУ свим снагама наговара Београд да „легне на руду у вези с питањем Косова“.
Ако Србија постане чланица ЕУ она ће своје законе и економију прилагођавати њеним правилима, Лисабонском споразуму, и тада ће бити лакше управљати земљом, што иде у прилог садашњем руководству САД. Косовски пројекат, исто као и ирачки и авганистански су наслеђе, које је Вашингтон добио од претходне администрације. У пројекте је уложен огроман новац – ова средства треба одрадити зато што се не може истовремено ратовати на неколико фронтова. Треба завршити оно што је раније испланирао Државни департман, - каже Константин Качалин у закључку.
Можда се статус Косова у анкети и не помиње управо зато да би Србија што пре одговорила на питања ЕУ? Статус покрајине унет је у Устав Србије и у поређењу с питањем државности, сва остала питања која се тичу правосуђа, реформи итд. су секундарна. А од Србије се тражи да заборави на Косово. Држећи га у сећању.
- Извор
- Голос России, © коллаж: «Голос России»/ vostok.rs
- Повезане теме
- Србија
- Косово
- геополитика
- ЕУ
- односи
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















