Почетна страница > Новости

Сви на облаку

Сви на облаку
26.11.2010. год.
Једног дана људима више неће бити потребна меморија рачунара – све што имају моћи ће да складиште на серверима, а једино ће им требати интернет. У овом правцу је већ много урађено, али питање безбедности остаје.
Једног дана сви ћемо радити „на облаку“. Наиме, све што је потребно за рад на компјутеру и за виртуелну комуникацију биће централно похрањено „на облаку“. 

Рене Оберман из немачког Телекома каже: „Рад ‘на облаку’, или како се то на енглеском каже ’cloud computing’ није краткорочна појава него трајни тренд. Захваљујући томе привреда ће бити ефикаснија, биће обезбеђен већи маневарски простор и постојаће могућност да се увек користи најсавременији софтвер и то по повољнијој цени.“ 

На таквом „облаку“ постоји простор за похрањивање података. Уместо да се они похрањују на спољном тврдом диску или на CD могуће их је сместити на облаку. Тај облак ставља на располагање и софтвер. 

За корисника то значи следеће: није му потребан компјутер као до тада, него је довољан приступ интернету. Ако жели да напише писмо, корисник се улогује на облак и користи канцеларијски софтвер из њега. Компаније на тај начин могу да организују цела финансијска одељења и довољан им је само брзи приступ интернету. 

Шеф Мајкрософта, Стив Балмер, сматра да ће све више корисника желети да ради на облаку и каже: „Видимо да је у свету све више људи који су заинтересовани да раде на облаку“. 

А технички директор аamazon.com, Вернер Фогелс, објашњава како такав облак функционише и као пример узима „амазон облак“: „Амазон је направио сервис за инфраструктуру. То су, на пример, компјутерске службе, похрањивачи података, збирке података, мреже. До сада, свака фирма морала је све то да купи за себе. Сада им то нудимо као сервис – дакле, не морају више да купују, него на сат изнајмљују све што им је потребно. Све могу да користе, а ништа не морају да купе.“

Шта ће бити са нашим подацима?

Међутим, на многа питања још нема одговора. Пре свега, колико су сигурни подаци на облаку? Како да шифрирам моје податке? Ко ће имати приступ којим подацима? Који критеријуми ће се примењивати за заштиту података? Проблем је пре свега непрестана доступност података. 

О томе Патрик Шмит из компаније CISCO каже: 

„Ако мене питате то је данас од пресудног значаја. То значи да подаци на облаку морају бити доступни у сваком тренутку, баш као данас у сопственом рачунару или рачунарском центру. На пример, Facwbook, који је нека врста облака, се ‘срушио’ и неколико сати није био доступан. Тако нешто не би смело да се деси. Фирма која нуди услуге на облаку мора гарантовати да ће он у сваком тренутку бити доступан или се нико неће определити за ту услугу.“ 

Отворено је и питање стандарда у заштити података. О Amazonu технички директор, Вернер Фогелс, каже: „Ако похраните податке у ЕУ, онда вам гарантујемо да они неће стићи нигде другде. А ако као корисник из Немачке те податке складиштите у азијски или амерички облак исто тако вам гарантујемо да они неће отићи никуда из њега“. 

Патрик Шмит из компаније CISCO сматра да то није довољно и да се нешто очекује и од законодавца: „Лепо што то Amazon обећава, мислим да је то корак напред. Али, то није крај. Морају постојати и политичке смернице које онај који нуди услуге мора да прихвати и поштује“.


  • Извор
  • B92, (Photo: mansikka/Flickr)
  • Повезане теме


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....


9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....


У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....


Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА