Каменоостровско позориште ће стајати вековима

Две златне медаље добила је Русија на Европској изложби Денкмал-2010. у Лајпцигу. Награде за одличну документацију делатности на рестаурацији и очувању културног наслеђа добио је колективни руски штанд, који је приказао очигледан материјал о току рестаурације, између осталог фотографије пре, за време и после рестаурације појединих објеката. Најбољи у Лајпцигу је проглашен и пројекат рестаурације Каменоостровског позоришта у Сантк-Петербургу. Међународни жири посебно је истакао брижљив однос према аутентичности дрвених конкстуркција и посебну сложеност радова на уређењу подземног простора позоришта.
 

Крајем децембра рестауратори треба да напусте Каменоостровско позориште, подигнуто 1827. године. То је једини споменик дрвеног неимарства епохе класицизма који се очувао у Петербургу. Још три месеца за постављање опреме и у обновљеној старој сали поново ће се појавити публика. За четири године радова раније летње позориште је изоловано и постало је целогодишње. Осим тога, добило је два спрата, истина не у висину, већ у дубину. По речима сценографа Григорија Попова, то је пружило могућност да се постави опрема коај одговара свим захтевима савременог позоришта.
 

По идеји, корпус зграде треба да буде висок 40 метара, али пошто је зграда стара, не сме да се надограђује. Зато се ослањало на доњу механизацију сале и на доње трансформације. У позотишту може да се игра мала опера или драма. Може да се изједначи под сале са сценом и да се одржи бал. Све ове могућности су планиране пројектом.
 

Каменоостровски театар је морао да порасте у дубину за скоро 7 метара, што се у условима сложених петербуршких темеља, уз то позориште стоји на острву, прво чинило као немогућ задатак. Како би се ископала рупа, зграду су чак хтели да привремено преместе. Али нађено је друго решење: уз помоћ технологије „топ-даун“ преместили су га на темељ од титанијумских стубова, створивши за дрвено позориште чврст рам. Горе је било са самим дрветом. Морало је да се прегледа свако дебло, да се обнове оштећени фрагменти. Између осталог, испоставило се да их нема тако много, око 20%. По мишљењу архитекте Владимира Рахманова, за споменик са таквим историјом то је врло добро. Приликом рестаурације сале, стручњаци су користили технологију из 18. века.
 

Читаву салу смо обложили ручно, нисмо користили машине. Ако подигнете поглед на плафон, на косом делу плафона видећете листопадну врсту дрвета, даље иде хоризонтално пуњење плафона боровином. Све то је урађено ручно, изашло је испод секире.
 

Између осталог, потпуни интеријер сале која прима 400 гледалаца нису обнављали. То ће бити савремена парафраза теме класицизма. Према традицији, свако царско позориште, а Каменоостровско је било управо такво, имало је своје одређене боје. У обновљеној верзији избор је пао на смарагдно-плаву, у којој су изведена седишта и завеса на сцени, и млечну боју белих ноћи, која влада у сликарству интеријера.
 

Јединствено искуство подземних радова приликом реконструкције Каменоостровског позоришта ће се сада користити и на другим објектима. Шта више, по речима представника Комитета за државну контролу, коришћење и заштиту споменика историје и културе Северне престонице Алексеја Комлева, планира се вршење целовитих истраживања петербуршког тла.
 

Идеја се састоји у томе да помоћу космичких уређаја стално буде вршен мониторинг кретања горњих слојева земље. Кроз одређено време моћи ће да се прогнозира где треба да се бавимо подземном изградњом, а где се то не перпоручује, зато што могу бити озбиљне последице.
 

Рестауратори града на Неви, рекордери су по броју златних медаља освојених на изложби Денкмал у Лајпцигу у читавој њеној историји дугој 26 година. Осим актуелних победника, 2006. године злато је добио петербуршки мозаичар Игор Лаврењенко. А Денкмал-2008. уручио је Санкт-Петербургу највишу награду За истакнуте заслуге у области заштите споменика у Европи.