„Невски експрес“: сећамо се, тугујемо...

Дуго завијање сирена локомотиве разлегало се у суботу на станици „Аљошинка-Уголовка“ у Тверској области, на око 300 километара од Москве. Машиновође свих композиција овде су одавале пошту спомену на погинуле за време експлозије „Невског експреса“. А у 21.34 – у време кад се пре годину дана десила трагедија, свирали су сви возови, који су били на путу. За руске железничаре истовремена дуга сирена значи: „Сећамо се, тугујемо“.
 

На месту терористичког акта данас на трагедију подсећа велики дрвени крст. Код њега увек има свежег цвећа, икона и крстића, горе свеће за покој душе. У понедељак, 29. новембра овде ће бити служен парастос.
 

27. новембра 2009. године испод воза, који је ишао од Москве до Санкт-Петербурга, експлодирало је устројство које су поставили терористи. Композиција је искочила из шина, погинуло је 27 путника.
 

Руске специјалне службе су прилично брзо успеле да уђу у траг групе, која учествовала у терористичком акту. Почетком марта 2010. године у Назрановском рејону у Ингушетији ухапшено је 10 терориста, још 8 је убијено. Међу њима је и један од идеолога екстремизма на Северном Кавказу – Саид Бурјатски. Бандити су опремили читаву лабораторију за израду аматерских експлозива, у којима су иследници одузели преко тоне експлозивних материја. Данас је, по подацима специјалних служби, убијено 26 чланова терористичке групе, која је организовала експлозију „Невског“и друге терористичке актове.
 

Рок за истрагу у вези с подметањем експлозива у експресни воз продужен је до марта следеће године – још увек трају судске експертизе, утврђује се улога у злочину сваког ухапшеног. На суђење чека 10 људи: то су Зелимхан Аушев и деветоро Картојева – блиских рођака.
 

Из сваке трагедије попут подметања експлозива у „Невски експрес“ друштво извлачи лекције. Наравно, лекција је тешка: али управо зато је треба добро утврдити и не понављати раније грешке, истакао је у интервјуу за „Глас Русије“ директор Института за политичка истраживања Сергеј Марков.
 

У то време се испољио велики број проблема. Испоставило се да се с терористима не може борити само по принципу „ближе одбране“, односно бранити се од тога кад они дођу и подметну експлозив. Не могу се чувати све железничке пруге. Треба се борити против тероризма на удаљеним позицијама. Треба ићи тамо где непријатељ проналази будуће терористе, пре свега код омладине у муслиманским републикама. Овде се треба борити против незапослености, чинити све да постане доступан систем нормалног светског образовања. Јер, ако је он недоступан деци из сиромашних породица с много деце – долазе радикални исламисти и уче децу у својим илегалним школама. Треба помагати руским муслиманима да отварају своје школе, да исламу децу не уче они који су завршили вахабијске школе негде у Саудовској Арабији, већ они који су образовање стекли на нормалним исламским верским универзитетима.
 

На „Московској железничкој станици“ у Санкт-Петербургу подигнут је штанд на улазу у перон. Овде долазе људи, доносе цвеће, горе свеће у сећање на погинуле. У понедељак ће одавде до места трагедије кренути воз. Истовременоће иста таква композиција кренути и с „Лењинградске железничке станице“ из Москве. Возови ће на станицу у Тверској области довести рођаке погинулих да се поклоне сећању на ближње, који су постали жртве ужасне трагедије.