ОЕБС-у је време да постане правна организација

Реформа ОЕБС-а је неопходна. У то је убеђен министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров. Уочи самита ОЕБС-а у казахстанској Астани он је одговорио на питања дописника Гласа Русије Јелизавете Исакове.
 

Сергеј Викторович, једно од главних питања на самиту у Астани биће реформа Организације за европску безбедност и сарадњу. Шта ви сматрате, колико су чланови ОЕБС-а спремни на промене?
 

Самита ОЕБС-а није било већ 11 година. Неопходност да се разтмотри ситуација у сфери евроатлантске безбедности у свим оним аспектима којима се бави организација очигледно је сазрела.
 

ОЕБС као организација није једноставно успостављена. 1975. године била је донета одлука да се сазове Саветовање за безбедност и сарадњу у Европи. Неколико година касније ово Саветовање било је преименовано у Организацију. Али атрибуте организације ОЕБС није добио. Последњих година Русија заједно са низом других земаља ЗНД изнела је читаву серију предлога који су усмерени на то да се ликвидира ова правна двосмисленост и да се створе стабилне правне основе за делатност ОЕБС-а већ као организације. Ми смо изнели нацрт статута. Изнели смо нацрт правила делатности оних механизама који су формирани при ОЕБС-у. Укључујући Биро за демократске институције и људска права, који се бави и праћењем извршења обавеза у правобранилачкој сфери и мониторингом избора од стране држава ОЕБС-а. Сада нема никаквих правила која би усвојиле све државе ОЕБС-а у тој сфери.
 

Такође смо предложили да се расправи проблем буџета ОЕБС-а. Пошто осим сума које државе обавезно уплаћују у буџет ове организације, постоје још и ванбуџетски пројекти. И у сфери ванџубетског финансирања нема никаквог реда. Свака држава која жели да профинансира неки пројекат на територији земаља чланица ОЕБС-а просто чини шта хоће, обавестивши само седиште у Бечу. И ова национална делатност је покривена од стране ОЕБСа. Јасно је да је то неред. Ни једна организација која држи до себе не дозољава овакву самовољу. Тако да су на ову тему дали одговарајуће предлоге.
 

У оквиру дневног реда самита у Астани обавезно ћемо се залагати за јасну изјаву лидера о томе да је реформа ОБЕС-а потребна. Ако неко више воли да избегава речи реформа и да говори о повећању ефикасности рада ОЕБСа, немамо ништа против. Најважније је да у току дискусије о повећању ефикасности не гурну под тепих неопходност стварања стабилних међународних основа за ову структуру, сматра Сергеј Лавров.
 

Још једно питање! Неколико дана после самита у Атани Дмитриј Медведев је креће на самит Русија-ЕУ. На прошлом самиту овог лета било је објављено о почетку руско-европског програма Партнерство за модернизацију. Како тече његова реализација?
 

Програм Партнерство за модернизацију за сада је само проглашен. На самиту у Ростову на Дону била је усвојена одговарајућа декларација. Повосом самита у Бриселу који ће бити одржан почетком децембра, припрема се широки акциони план на претварању овог програма у живот. Тамо ће бити формулисани заједнички пројекти Русије и ЕУ, који треба да нам помогну да се крећемо ка интензивнијој сарадњи у сфери високих технологија и иновација. Да, Русија поздравља инвестиције ЕУ, али Русија такође жели да се и руске инвестиције поздрављају унутар ЕУ. Ми желимо да се међу нама и ЕУ реално формирају 4 заједничка простора, о чијем стварању смо се договаралио још пре 6 година. Тачније: простор у сфери економије, у хуманитарној сфери, у сфери науке и истраживања у спољнополитичкој сфери.
 

Интеграциони процеси у оквиру ЕУ, са једне стране, и на простору ЗНД са друге стране, једни другима не противрече. И тамо и овамо реч је  слободи кретања капитала, услуга, робе и људи. И као један од кључних инструмената модернизације дневног реда ми истичемо задатак одустајања од визног режима. Идеју је подржала ЕУ још 2003. године. Одржана је серија преговора на експерстком нивоу. Сва питања која су настала код нас према ЕУ и ЕУ према нама, претресена су. Ради се о политичкој одлуци. Надамо се да ће на самиту у Бриселу ова тема одјекнути доста оштро и да ће наши партнери испољити спремност да се крећу нешто брже него што то видимо данас.
 

Враћајући се Партнерству за модернизацију у другим његовим аспектима, рећи ћу да су инвестиције инвестиције, али реч је о томе да се уједине потенцијали. Руским идејама потребна су технолошка оваплоћења. Увек је било добро са проналасцима и не врло добро са њиховим претварањем у метал, пластику, у керамику и друге материјале, укључујући наноматеријале. А Европа је сакупила овде велико позитивно искуство. Зато, ујединивши наше потенцијале, способност да нешто смишљамо и способност да оваплоћујемо смишљено, мени се чини, постићи ћемо врло важну синергију. То ће користити и Русији, и Европи.
 

На питања дописника Гласа Русије Јелизавете Исакове одговарао је министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров.