У знак сећања на Белу Ахмадулину

У Москви у 74. години живота преминула је велика руска песникиња Бела Ахмадулина. Не плачите за мном – овај стих као рефрен понавља се у њеној песми Заклетва, али заклетва више не важи...
 

Вест о овој смрти потресла је на стотине људи, и наравно, не само у Русији: стихови Беле Ахмадулине преведени су на 20 језика света. Они су одавно постали класика руске поезије, рекао је министар културе Русије Александар Авдејев, одазвавши се на одлазак песникиње. Такви необични песници као што је Ахмадулина ретко се рађају на Земљи, сматра истакнути позоришни редитељ Јуриј Љубимов.
 

Са великом тугом примио је вест о смрти Беле Ахмадулине чувени песник Јевгениј Јевтушенко.
 

Русија је изгубила у лицу Беле Ахмадулине још једног великог псеника, достојног наследника Ане Ахматове и Марине Цветајеве. Бела је била пример не само оданости поезији, већ и пример грађанског благородства, додаје Јевтушенко. Она је увек неустрашиво иступала за оне који су се налазили у невољи.
 

Своје верне читаоце, а боље рећи слушаоце, Бела Ахмадулина је стекла већ на самом почетку стваралачког пута – 1960. годиен у родној Москви. Дипломац Књижевног института, Ахмадулина се појавила заједно са песницима који су нагло стицали популарност Јевгенијом Јевтушенком, Робертом Рождественским, Андрејем Вознесенским и Булатом Окуџавом. Њихове колективне песничке вечери на највећим сценама, чак на стадионима, изазвали су у земљи поетски бум. И врло скоро централна фигура блиставе плејаде, идол своје генерације била је Бела Ахмадулина са њеним ретким спојем лепоте, талента и ума. Овако мисли један од сведока догађаја, џез музичар и друг песникиње Алексеј Козлов.
 

Ахмадулина је читала стихове некаквим невероватно мелодичним високим гласом, слушаоци су га називали сребрним. Сећајући се на то данас, песник Јевгениј Бунимович примећује: Она је псоедовала јединствени чист и у том смислу прави поетски глас, који је сачувала до последњих дана.
 

Међу поштоваоцима стваралаштва Беле Ахмадулине је и директор московског Музеја ликовних уметности Ирина Антонова. Говорећи о песникињи, она са дубоким жаљењем примећује: Са њом је отишао непоновљиви поетски свет, који није личио ни на кога од великана наше књижевности. И са њом је отишла необична лепота, која је сијала чистотом, наставља Ирина Антонова. Бела Ахмадулина је била врло нежна и крхка жена. Упоредо са тим у њој је била невероватна унутрашња издржљивост.
 

У једном од својих последњих интервјуа Бела Ахмадулина је рекла: Строго се односим према томе што сам написала, али нека дела су ми донела срећу. Вероватно среће у њеном животу је било ипак више него несреће. Мада Ахмадулину судбина није мазила. Као многи песници у руској историји, она је осетила на себе гнев власти. Тако су почетком 80-их престали да је штампају у домовини, због отворене подршке совјетским дисидентима и сарадњу са књижевним алманахом Метропол који није подлегао цензури. То није изменило Белу Ахмадулину, а тешко да нешто може да измени песника који је као Ахмадулина сигуран да ако творац скриви, направи нешто лукаво или једноставно не изврши нешто добро, реч може да напусти творца, а та казна је врло сурова.
 

И сада је Бела Ахмадулина сама напустила овај свет. Са тим губитком је немогуће смирити се, узвикује познати филмски режисер Елдар Рјазанов. Тамо где је била Бела Ахмадулина, где је пружала радост, тамо је сада пукотина, несрећа, празнина...