Рат на Кавказу по верзији Викиликса

Припрема грузијског напада на Јужну Осетију у августу 2008. није била тајна за Вашингтон. То следи из саопштења које је америчка амбасада у Грузији упутила пред почетак петодневног рата. Документи су се нашли у редовној порцији тајних материјала објављених на сајту Викиликс.
 

Разобличавајућа акција Викиликса овог пута није прошла тако глатко као претходне. Сајт је подвргнут масовном нападу, доступ је неко време био затворен. Ипак ко ако не Џулијан Асандж, оснивач Викиликса и хакер са стажом, може да зна на шта су способне његове бивше колеге. Зато су документи – тајна преписка америчких амбасада са Стејтдепартментом, претходо послати у редакције утицајних светских издања.
 

Нашао се Санджов партнер и у Русији – сајт Руски репортер. Међу осталим обрасцима дипломатске преписке овде су објављени и извештаји бившег амбасадора САД у Грузији Вилијама Тефта. Из њих следи да је још 7. августа 2008. године амбасада добила податке о томе а Тбилиси пребацује трупе на север, према граници са Јужном Осетијом. А 8. августа Тефт, позивајући се на посматраче ОЕБС-а саопштиио је да је грузијска армија гађала Цхинвал, без обзира на једнострани прекид ватре, који је Михаил Саакашвили прогласио претходне вечери. Чињеница да је Вашингтон био унапред упознат са припремом грузијског напада на Цхинвал одавно није сензација, истиче заменик генералног директора Фонда за стратешку културу Андреј Аришев.
 

Сасвим је очигледно да је грузијски председник Михаил Саакашвили, који има тесне везе са администрацијом Џорџа Буша, у најмању руку примио сигнале који су му ишли од те администрације. Како је он интерпретирао – то је друго питање. Јасно да Американци увек играју прилично разнострано и њихови сигнали могу да се различито интерпретирају. Ипак то да су сигнали постојали, ни за кога није тајна.
 

Да подсетимо, осмог августа 2008. године Грузија је напала Јужну Осетију. Грузијске турпе су прекршиле све међународне норме и напале положаје руских мировњака, који су се налазили тамо по мандату УН. Погинули су руски грађани. Посел тога Русија је била приморана да се умеша и започне операцију принуђивања Грузије на мир. Да би освестила режим Саакашвилија, Москви је било потребно свега пет дана.
 

Из материјала објављених на Викиликсу, испоставља се да право стање ствари за западне дипломате није било тајна. Тадашњи амерички амбасадор Вилијам Тафт у једном од докумената изводи закључак: ни Русија ни Јужна Осетија нису намеравале да чине војна дејства. Ипак ЕУ и САД су тада оптужили Москву за непропорционалну примену силе.
 

Материјали објављени на сајту Викиликс доказују: САД су могле да утичу на Саакашвилија. Ипак америчке дипломате, одлично упознате са агресивним намерама грузијског лидера, нису предузеле никакве одлучне кораке да зауставе Тбилиси.