Нова драма, на црту!

Класик руске књижевности Антон Чехов и савремени драматрузи су изашли на црту на позоришном фестивалу Дуел у Санкт-Петербургу.
 

Овај оригинални фестивал рођен је прошле године, када се обележавало 150 година од рођења великог писца. Тада је стваралачки дуел одржан међу паровима редитеља разних генерација који су приказивали своје верзије једне исте Чеховљеве драме. Ове године своју част бране драматрузи, који нуде да се у делима класика траже нови смислови и праве сопствене драме, које у себи носе интонације Чехова или садрже смисаона преплитања са његовим ремек-делима.
 

Један од њих је познати представник позоришног покрета такозване нове драме, Вјачеслав Дурененков. За мене, признаје млади драматург, драме Чехова су као одлично насликан пејзаж који виси у музеју. Схватам какву огромну уметничку вредност он има, али у мојој души не наилази на одјек. Ипак Влачеслава Друрененкова критичари називају „најчеховскијим“ драматургом. На фестивалу Дуел се приказује представа Ескпонати, направљена по његовој драми. И њој се поставља данас актуални проблем упада у приватни простор човека. По сижеу у провинцијални град долазе бизнисмени из Москве како би тамо развијали туристички бизнис. Они нуде локалним становницима да се неколико пута недељно пресвлаче у костиме из 19. века и да раде као живи експонати. Али на то не пристају сви.
 

Главни ликови мојих дела, каже Вјачелсав Дурененков, то су људи који нас окружују, који живе у малом граду или селу. Правим драме по принципу шта видим, о томе и певам. Оне су као огледало. Ликови Чехова, несумњиво, присуствују у нашем животу, али за мене они нису превише актуални. То је пре свега интелигенција. А шта се дешава са нашом интелигенцијом? Дешава се њено размазивање.
 

У своје време драматургију Чехова такође су називали новом драмом. Позоришни критичари су са негодовањем писали: Уметност се састоји не у обичној репродукцији животне стварности... Преносити на сцену свакодневи живот јесте заблуда... Анализирајући живот савремене Русије, њену данашњицу, актуални драматурзи настављају традицију Чехова. Речи Чехова „по кап цедити из себе роба...“ управо о томе су Експонати Вјачеслава Дурененкова. Паралеле са великим Чеховом постоје у свакој представи фестивала Дуел. У драми Изотов Михаила Дурненкова, Вјачеслављевог брата, оживљава лик-симбол вишњик, у представи Руско слатко по драми Људмиле Улицке поставља се неутешна дијагноза руској интелигенцији: разједињеност је осуђује на нестанак. А Максим Исаев у драми Вртлари на нови начин користи један поступак Чеховљеве драматургије: дијалог немих, када ликови говоре, али не чују једни друге, не осећају туђу бол ни усамљеност, премештен у виртуални простор. У то да су јунаци Чехова међу нама не сумња драматург Михаил Угаров, један од организатора позоришног дуела:
 

Јунаци Чехова су пре свега дубоко мисаони људи, који спознају реалност у којој су се нашли. Осиромашена племкиња Раневска схвата да ће вишњик на њеном имању бити посечен, и то је њен животни крах. А јунакињема драме Три сестре одједном постаје све јасно, да се живот у њиховом провинцијском граду завршава одласком војног пука. Јунак који изненада спознаје реалност је данас апсолутно актуални модел. Зато што ти час живиш у прошлости, час у будућности, час у неким плановима, час у сећањима. И одједном као главом кроз зид удараш у данашњу реалност...
 

Пуцањ у ваздух – такав је исход позоришног дуела. Победника нема, а није ни планирано да га буде. То је био само поводм за публику да се још једном замисли о смислу живота и сопственој намени. И тако традиција Чехова наставља да живи у савременој руској драматургији.