Музичари у Венецуели оборили Гинисов рекорд свирајући „Србско-руски марш“

21.11.2021. год.

Венецуеланска национална организација омладинских и дјечјих оркестара, позната као „Систем“, поставила је нови Гинисов рекорд за највећи оркестар на свијету, саопштила је влада те земље.

Око 12.000 музичара je одсвирало "Србско-руски марш" Петра Иљича Чајковског, чиме су оборили Гинисов рекорд који је поставио руски оркестар пре две године.

Министар информисања Венецуеле Фреди Нанез и руски амбасадор у Каракасу Сергеј Мелик Багдашаров честитали су музичарима у обраћању на државној телевизији.

Експерт за Гинисову књигу рекорда Сузан Рејес објавила је да су венецуелански музичари били успешни у постављању новог рекорда.

"Словенски марш" или "Србско-руски марш" инспирисан је Србско-турским ратом 1876. године, када се велики број руских добровољаца борио на страни Србије.

Композиција је инспирисана догађајима из Србско-турског рата, 1876. године, када се велики број руских добровољаца борио на страни Срба. Николај Рубинштајн, близак пријатељ Чајковског, замолио га је да напише дело које би се извело на добротворном концерту за руске рањенике из овог рата. Понет патриотизмом, Чајковски је ово дело написао и сам дириговао на премијерном концерту, за само пет дана. Премијера дела је била у Москви, 17. новембра 1876. године и била је топло примљена од публике. Иако је назив касније промењен, оригинални назив дела је био Србско-руски марш.

Првобитно је композитор намеравао да напише симфонијску фантазију. За њу му је, изгледа, недостајало довољно прихватљивих србских народних мелодија. Зато је за своју композицију одабрао мелодију руске химне „Боже, чувај Цара“ и три српске народне песме: „Сунце јарко, не сијаш једнако“, „Праг је ово милог Срба“ и „Јер пушчани прах“ (други део песме „Радо иде Србин у војнике“).

Мелодије је нашао у збирци Корнелија Станковића „Српске народне мелодије“, штампаној у Бечу 1862. године, за шта је србски композитор, царским указом, одликован руским Орденом светог Станислава.

Први део ове композиције описује патњу Срба под турском окупацијом, у коме је Чајковски искористио две српске народне песме. Затим, следи део који описује злочине на Балкану, који замењује део који описује окупљање руских добровољаца. У трећем делу пажња је посвећена србској молби за помоћ. Последњи део је посвећен маршу руских добровољаца у помоћ Србима.

Извор
Танјуг
фото: © Ariana Cubillos /AP Photo/ Picture alliance/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Отишао Господу јеромонах Роман (Матјушин)

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....

На данашњи дан капитулирао Берлин

9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви представљен споменик Рајевском

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....

110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије – изложба у Руском дому

У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

IZLOžBA SLIKA 'PRIHVATANJE' U GALERIJI NARODNOG UNIVERZITETA U VRANJU

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....