Русија доприноси очувању светског културног наслеђа

Крајем новембра Русија у УНЕСКО су потписали споразуме о учешћу владе РФ  у финансирању радова на рестаурацији православних светиња на Косову и Метохији. 2 милиона долара ће бити утрошено на обнављању четири споменика србског православља који су на листи светског наслеђа УНЕСКО: манастира Пећке Патријаршије, Дечани, Грачаница и цркве Богородице Љевишке.  Ова средства су веома важна за очување културног наслеђа у покрајини – рекао је у ексклузивном интервјуу „Гласу Русије“ министар културе Србије Небојша Брадић:

Са великим задовољством примили смо вест о донацији Русије за обнову српске културне баштине на Косову и Метохији. И оно, што наше задовољство чини веће, да ће управо намена ове руске донације бити усмерена на обнову споменика српске културе на Косову и Метохији. А у оквиру програма, који ће бити дефинисан са УНЕСКОом, у складу са резолуцијом 1244 савета Безбедности, и да ћемо, наравно, .на тај начин имати добар приступ  добрима на Косову и Метохији и сарадњу са заинтересованим партнерима у УНЕСКОу. А, дабоме, и ми рачунамо да ће у читавом овом пројекту главну улогу одиграти србски и руски стручњаци.

Ја сам са своје стране већ приликом разговора у УНЕСКОу исказао спремност србског Министарства културе, и републичког завода за заштиту споменика за припремљене пројекте за обнову фасада и декоративне пластике на манастиру Дечани, као и за обнову зидног сликарства у црквама Пећке Патријаршије, Грачанице и Дечана приложимо као наш допринос целокупном пројекту обнове. Наравно, рад наших стручњака у том смислу је веома добро потврђен и у претходним пословима на обнови и заштити културног наслеђа православног порекла на Косову и Метохији, а и у оквиру нашег региона.  Ја сам веома задовољан што је тај наш предлог наишао на пуну подршку од стране Русије, али, наравно, и УНЕСКОа.

Ја сам уверен да ћемо заједнички са пријатељским руским стручњацима и, наравно, људима, који разумеју веома сложену ситуацију на Косову и Метохији, урадити важан посао, који је, са једне стране, заштита културног наслеђа србског порекла на Косову и Метохији, али и заштита културне баштине на листи светске баштине УНЕСКОа. У том смислу руска подршка је веома важна, јер Русија на тај начин помаже Србији да обнови своју културну баштину, која је истовремено и баштина читавог човечанства. У овом тренутку је, наравно, важно и подстаћи једну бригу целог света за  културну баштину. Али Косово и Метохија јесте у сваком случају колевка Србије и идентитет ових споменика. Али и важност је за светску културу, што је изузетно битно.

Тешко је рећи да је ситуација на Косову стабилна. Хоће ли то бити препрека за процес рестаурације?

Што се тиче безбедности, она је, наравно, у домену међународне медијације. И ми смо ту спремни да сарађујемо и даље са међународним организацијама, које ће обезбедити услове. И у првом реду сигурност и безбедност да се тај стручни део посла обави. Тамо, где наше надлежности имају утицаја, тамо ћемо наравно имати капацитета да то чинимо. Али сигурни смо да је заштита објеката на Косову и Метохији од стране међународних трупа веома битна и одржива за наредни период. Јер, наравно, та четири кључна споменика културе јесу на свој начин заштићени. Они имају довољно услова да се на тим истим објектима ради. Али постоје и бројни други споменици, који нису на листи УНЕСКОа, али су веома важни за српску културу, који су у овом тренутку налазе у ситуацији да о њима сем монаштва у појединим манастирима готово нико не брине. То би био проблем за безбедност стручњака. И у том смислу ми желимо да отворимо дијалог да би се и у тим објектима обезбедили довољно добри услови да се и у њима ради.

Осим материјалне подршке од стране руских власти постоји и духовна од стране Руске православне цркве. Колико је тај аспекат важан?

Русија је увек помагала братске народе и изражавала подршку србском народу у веома тешком периоду. И посебно је та подршка важна у овим годинама, када се и за нас врло тешки период искушења током сукоба у бившој Југославији, па и у том смислу донација Русије и подршка Руске Православне Цркве није само пријатељски гест, него је то, рекао бих, потез дубоког разумевања ситуације, у којој се Србија налазила и данас налази. У том смислу подршка да како има много шири значај, него што сама донација- Она је више гест једног дубоког разумевања идентитета, религије, порекла, културе и историје.