Почетна страница > Новости
Усред погоршања односа са Западом, руски председник Владимир Путин изнео је оно што види као главне одбрамбене приоритете земље током говора највишим војним шефовима у Москви.
У оквиру проширеног састанка у Министарству одбране, Путин је рекао да је став САД-а и њиховог војног блока према Русији вођен „неписменом, нетачном анализом“ статуса кво. Према његовим речима, Запад верује да може да заузме „агресивну линију“ према Москви због његове перцепције да је победио у Хладном рату. Он је додао да Русија има „свако право“ да предузме кораке да се одбрани и указао на то да се неколико нових система наоружања тестира како би се модернизовао њен арсенал.
Предлози су уследили након разговора између руског лидера и његовог америчког колеге Џоа Бајдена раније овог месеца, путем видео везе. Путин је рекао да је његова земља „озбиљно заинтересована“ за добијање „поузданих и чврстих правних гаранција“ које би искључиле даље гурање НАТО-а у источну Европу, као и распоређивање „офанзивних система наоружања“ у близини.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
РТ: Путин изнео војне претње са којима се суочава Русија
22.12.2021. год.
Усред погоршања односа са Западом, руски председник Владимир Путин изнео је оно што види као главне одбрамбене приоритете земље током говора највишим војним шефовима у Москви.
У оквиру проширеног састанка у Министарству одбране, Путин је рекао да је став САД-а и њиховог војног блока према Русији вођен „неписменом, нетачном анализом“ статуса кво. Према његовим речима, Запад верује да може да заузме „агресивну линију“ према Москви због његове перцепције да је победио у Хладном рату. Он је додао да Русија има „свако право“ да предузме кораке да се одбрани и указао на то да се неколико нових система наоружања тестира како би се модернизовао њен арсенал.
Проширење НАТО-а
Путин је у свом обраћању нагласио да су Русији потребне „дугорочне, правно обавезујуће гаранције“ Вашингтона које забрањују потенцијално задирање НАТО-а на границе његове земље. Прошле недеље Москва је припремила два документа, један за војни блок, а други за америчке званичнике, тражећи широк спектар уверавања за које је навела да имају за циљ јачање безбедности свих укључених страна. Предлози се фокусирају на кретање војног особља и технике, те укључују захтев да се дугогодишње тежње Украјине неће остварити.
Путин је у свом обраћању нагласио да су Русији потребне „дугорочне, правно обавезујуће гаранције“ Вашингтона које забрањују потенцијално задирање НАТО-а на границе његове земље. Прошле недеље Москва је припремила два документа, један за војни блок, а други за америчке званичнике, тражећи широк спектар уверавања за које је навела да имају за циљ јачање безбедности свих укључених страна. Предлози се фокусирају на кретање војног особља и технике, те укључују захтев да се дугогодишње тежње Украјине неће остварити.
Предлози су уследили након разговора између руског лидера и његовог америчког колеге Џоа Бајдена раније овог месеца, путем видео везе. Путин је рекао да је његова земља „озбиљно заинтересована“ за добијање „поузданих и чврстих правних гаранција“ које би искључиле даље гурање НАТО-а у источну Европу, као и распоређивање „офанзивних система наоружања“ у близини.
Министар спољних послова Сергеј Лавров огласио је аларм раније у децембру, изражавајући забринутост због тога што се значајан број наоружања војног блока, укључујући америчку и британску технику, приближава Русији. Високи дипломата је упозорио да би то могло довести до свеопште провокације.
Изневерена обећања
Међутим, Путин је додао да чак и када би САД дале таква уверавања, искључујући даље ширење НАТО-а, било би тешко веровати да ће их се амерички званичници држати, с обзиром на оно што је описао као рекорд у повлачењу међународних уговора када постану „незаинтересовани“ да их поштују.
Изјаве руског председника долазе усред повећане забринутости због тога што су амерички системи наоружања предати Кијеву. Крајем новембра, Лавров је рекао да су наводи да су украјинске трупе распоредиле ракетне системе "Џавелин" забрињавајуће и да би могле довести до провокација на терену. Његове изјаве су уследиле само неколико сати након што је шеф украјинске војне обавештајне службе открио да је систем тестиран и да се предаје украјиснким снагама у ратом разореном региону Донбаса.
фото: © РИА Новости / Сергей Гунеев
Међутим, Путин је додао да чак и када би САД дале таква уверавања, искључујући даље ширење НАТО-а, било би тешко веровати да ће их се амерички званичници држати, с обзиром на оно што је описао као рекорд у повлачењу међународних уговора када постану „незаинтересовани“ да их поштују.
Као доказ, Путин је указао на Уговор о отвореном небу, из којег се Вашингтон једнострано повукао прошле године, оптужујући Русију да је прекршила његове услове. Споразум су први пут покренуле САД и Совјетски Савез 1950-их као начин да се повећа транспарентност око кретања трупа и распоређивања нуклеарног оружја. Он се такође осврнуо на америчку одлуку да напусти Уговор о антибалистичким ракетама 2002. године, уговор који су Брежњев и Никсон потписали 1972. године, осмишљен да ограничи обим потенцијалних ракетних одбрамбених система.
Раније овог месеца, портпарол Министарства спољних послова Марија Захарова осудила је оно што је окарактерисала као прекршена обећања Вашингтона, тврдећи да је „од краја Хладног рата Русија више пута добијала уверавања да се јурисдикција и војне снаге НАТО-а неће померити ни за инч према истоку“. Према њеним речима, „сва ова обећања су заборављена и неиспуњена. Резултат је тренутно тужно стање европске безбедности“.
Путин је раније инсистирао на томе да су западни лидери последњем совјетском премијеру Михаилу Горбачову дали гаранције да војни блок предвођен САД-ом неће настојати да попуни простор који је остао након распада СССР-а. Године 2017. декласификована је транша докумената, што је касније широко протумачено као доказ да су амерички, британски и немачки званичници нудили вербална уверавања Кремљу током 1990-их да се војна организација неће ширити на источноевропске земље, пре него што су прихватили земље као што су као Пољска, Литванија, Летонија и Естонија.
Војне претње
Путин је такође упозорио на могућност појављивања технике војног блока предвођеног САД-ом на територији Украјине, тврдећи да ће, ако западни ракетни системи буду тамо распоређени, „њихово време лета до Москве бити смањено на 7-10 минута, а ако буде распоређено хиперсонично оружје - на само пет”.
Изјаве руског председника долазе усред повећане забринутости због тога што су амерички системи наоружања предати Кијеву. Крајем новембра, Лавров је рекао да су наводи да су украјинске трупе распоредиле ракетне системе "Џавелин" забрињавајуће и да би могле довести до провокација на терену. Његове изјаве су уследиле само неколико сати након што је шеф украјинске војне обавештајне службе открио да је систем тестиран и да се предаје украјиснким снагама у ратом разореном региону Донбаса.
фото: © РИА Новости / Сергей Гунеев
Хиперсоничне ракете
Руски министар одбране Сергеј Шојгу такође је узео реч после Путиновог говора, како би открио да је нова руска високотехнолошка хиперсонична ракета способна да лети кроз ваздух брзином од око девет пута брже од звука, те да је завршила тестирање и да ће почети да се испоручује војсци следеће године. Он је такође рекао да ће Москва у наредним годинама уложити 3,5 милијарди долара у унапређење арсенала.
Руски министар одбране Сергеј Шојгу такође је узео реч после Путиновог говора, како би открио да је нова руска високотехнолошка хиперсонична ракета способна да лети кроз ваздух брзином од око девет пута брже од звука, те да је завршила тестирање и да ће почети да се испоручује војсци следеће године. Он је такође рекао да ће Москва у наредним годинама уложити 3,5 милијарди долара у унапређење арсенала.
„До 2026. године број носача високопрецизног и далекометног наоружања ће порасти за 30 одсто, а снабдевање крстарећим ракетама различитих типова ће се удвостручити“, објаснио је министар.
Путин је у новембру истакао важност развоја и имплементације технологија „неопходних за стварање нових хиперсоничних система наоружања, ласера велике снаге и роботских система који ће бити у стању да се ефикасно супротставе потенцијалним војним претњама, што значи да ће додатно ојачати безбедност наше земље”.
Хемијско оружје у Украјини
Шојгу је даље навео да америчке приватне војне компаније припремају „провокацију“ са хемијским оружјем у источној Украјини. Он је саопштио да су контејнери са „неидентификованим хемијским компонентама“ допремљени у градове Авдјејевку и Красни Лиман у Донбасу. Међутим, министар није изнео даље детаље или доказе о предстојећим хемијским нападима који су планирани.
Шојгу је даље навео да америчке приватне војне компаније припремају „провокацију“ са хемијским оружјем у источној Украјини. Он је саопштио да су контејнери са „неидентификованим хемијским компонентама“ допремљени у градове Авдјејевку и Красни Лиман у Донбасу. Међутим, министар није изнео даље детаље или доказе о предстојећим хемијским нападима који су планирани.
Тензије на истоку Украјине ескалирају већ неколико месеци, а бројни западни званичници и новинске куће извештавају да се руске трупе гомилају у близини границе. То је, како тврде, доказ да Москва наводно планира да покрене пуну војну инвазију на свог суседа. Кремљ је више пута демантовао оптужбе, инсистирајући да су неосноване и знак растуће „хистерије“.
Уместо тога, Москва је оптужила Запад да охрабрује кијевске званичнике да провоцирају Русију и тражи војно решење за ситуацију у Донбасу. Лавров је крајем новембра упозорио да „ако Запад не може да обузда Украјину, и заправо је охрабрује, наравно да ћемо предузети све неопходне кораке да обезбедимо нашу безбедност”. Руска страна инсистира на томе да је Кијев до сада одбијао да води разговоре са лидерима две самопроглашене републике у Доњецку и Луганску, како то налажу споразуми из Минска.
Извор: РТ
Уместо тога, Москва је оптужила Запад да охрабрује кијевске званичнике да провоцирају Русију и тражи војно решење за ситуацију у Донбасу. Лавров је крајем новембра упозорио да „ако Запад не може да обузда Украјину, и заправо је охрабрује, наравно да ћемо предузети све неопходне кораке да обезбедимо нашу безбедност”. Руска страна инсистира на томе да је Кијев до сада одбијао да води разговоре са лидерима две самопроглашене републике у Доњецку и Луганску, како то налажу споразуми из Минска.
Извор: РТ
- Извор
- Танјуг
- Председник Владиммир Путин и начелник Генералштаба Валериј Герасимов, фото: © РИА Новости / Сергей Гунеев/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
