Океан нам прилази: митови и реалност

Крајем 21.века ниво воде светског мора ће порасти за један метар, прогнозирају стручњаци. Та динамика може да има негативне последице за поједине регионе планете које насељавају десетине милиона људи.
 

Нико не оспорава тезу да се светско море шири. Разлог је глобално загревање. Па ипак та идеја прераста у различите, често апокалиптичне призоре будућности. Научници се чак побојавају да планету очекује нови Велики потоп. Од градова који су у опасности називају Шангај, Александрију, Бомбај, Џакарту, Карачи, Бангкок, Буенос Ајрес и друге мегаполисе. Европа већ зна за примере такве катастрофе. 1953. године је потопљена Холандија, њен значајни део се нашао под водом. Уопште, у свету постоји неколико територија којима при расту нивоа мора за пола метра прети опасност, наглашава стручњак – океанолог географског факултета МДУ Сергеј Доброљубов:
 

То су предели Северне Немачке, Данске, Холандије, Белгије, односно северне равнине Европе. Они су заиста без брана у опасности да нестану под водом. И, наравно, Венеција. Ушће реке Нил у реону Александрије, где има много становника. То је и источна Кина. Наравно, Бангладеш. А Енглеска и Норвешка су реони, где је пре 10 хиљада година био ледник. Њега нема и копно као да се подиже. Зато чак и кад би ниво светског мора порастао и копно би се подигло. У Норвешкој станице показују спуштање нивоа, иако свуда у свету имамо пораст. Тих пола метра су због глобалног загревања планете. Око метра због загревања воде, остало је због топљења леда у Гренланду и у мањој мери на Антарктику.
 

Ипак, сматра експерт, озбиљних разлога за узбуну нема. Јер светско море расте на три милиметра годишње. У наредних 100 година – то су 30-50 центиметара. А сада по посматрањима станица ради се о 6-9 цм за последњи век.
 

Мрачна прогноза постоји и поводом Голфске струје, која за атмосферу игра улогу радијатора. Голфска струја има велики утицај на климу Британије и омогућује да расту палме у западној Шкотској. Песимистичке прогнозе су да струја може да промени правац, да оде од Европе, коју очекује ледени период. Тако на пример пољски метеоролози прогнозирају да ће ова зима бити најхладнија за последњи миленијум. То се руском експерту хидрометеоролошког универзитета у Петрограду Валерију Малињину чини мало вероватним:
 

У периоду интензивног загревања – од почетка – посматрамо позитиван тренд у топљењу леда Гренланда. Због тога се хладна вода улива у Лабрадорску струју, која се спаја са топлом Голфском струјом. Истовремено Лабрадорски узима велике количине слатке воде, које се истичу из Арктичког басена. Према мишљењу научника, управо то може да „помери“ Голфску струју, што ће изазвати велику хладноћу.
 

Последње карте са сателита показују да је температура воде Голфске струје већа од норме, као и Лабрадорска струја, каже Малињин. Значи да је топла вода усмерена ка обалама Европе. Па и  страшне зиме, упркос мишљењу пољских научника, неће бити.