Космичка одисеја Патријарха Кирила
Жељу да одлети у космос изразио је Патријарх Московски и целе Русије Кирил. Поглавар Руске Православне Цркве ових дана је био гост Научно-истраживачког центра за тестирање и припрему космонаута „Јуриј Гагарин“, где је разговарао с космонаутима. Да види земљу кроз прозор илуминатора свемирског брода није просто дечји сан предстојатеља Цркве, сматра представник Московске Патријаршије свештеник Георгиј Рошчин.
Жеља Патријарха Кирила да одлети у космос сведочи о његовој подршци космонаута, који имају тешку смену, како у орбити, тако и у центру за припреме. Патријарх изражава подршку свим оним напорима, које прдузимају држава и сви они који се баве космичким програмима у нашој земљи. То је колосалан и тежак посао.
Уосталом, и сам поглавар Руске Православне Цркве одавно воли небо, занима се за авијацију. У младости не само да је имао 19 тренинг-летова авионом „МиГ“, већ је изводио и акробатске фигуре авионом. Потоњи поглавар РПЦ је више пута скакао с падобраном.
Многим критичарма Православне Цркве Патријархова жеља да освоји космос изгледа смешно. Они се сећају да су пре свега неколико деценија термини „освајање космоса“ и „религија“ били скоро анонимни. И уопште, тврде скептици, савез Цркве и Космоса је нешто из области фантастике. У Московској Патријаршији одбијају сличне сумње тврдећи да Црква пажљиво прати освајање и проучавање космоса и одобрава истраживачке радове у овом смеру.
Проучавање космоса је корисно, пошто открива нова знања у питањима физичког света и тога како људи могу да користе околину. На пример, у космос се односе биљке како би се схватило како се понашају у другим условима, проучавају се материје, које се налазе ван граница наше планете, проучавају се космолошки и звездани системи, Васиона. Све то може да нам помогне у решавању многих питања, која се данас постављају пред становницима планете. Зато Црква на слична истраживања гледа с одобравањем. Главно је да се овде поштује известан морални аспекат, да научни рад овде не постане доказ да космонаути, који су летели у космос, нису видели Бога. Овакав поглед на хришћанско учење је врло примитиван.
Сад све ракете и свемирске бродове пре одласка у орбиту освештава павославни свештеник. Осим тога, у МКС има предмета религиозног култа – крстова, икона и Библија. Врло је вероватно да ће лепа традиција постати и летови самих свештеника у космос.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















