Да ли је корисније спасавати евро или га препустити вољи судбине?

Дужничка криза постаје претња по стабилност европске валуте. Овим проблемом баве се министри финансија ЕУ на дводневној седници, која је отворена у понедељак. На састанку учествује и председник ММФ Доминик Строс-Кан (Dominique Strauss-Kahn), који је упозорио Европљане: потреси на финансијским тржиштима могу свести на нулу процес оздрављења економије.
 

О озбиљности ситуације говоре и предлози учесника. Између осталог, да се створи нови стабилизациони фонд за подршку нестабилних партнера. Или да се емитују колективне папири од вредности ради покривања дужничких обавеза појединих држава ЕУ, коеј су банкротирале. Немци одбацују последњу идеју. Свака држава Еврозоне треба сама да одржава ред у совјој кући, објавио је председник фракције ХДС у Бундестагу Фолкер Каудер (Volker Kauder). Одржавање свог благостања за туђ рачун јесте ствар, која неће проћи ни данас, ни у будуће, додао је. И није прошла: форум је сматрао да не треба да доноси било какве одлуке.
 

У току последњих недеља у немачким средствима за масовно информисање учестале су публикације на тему: да ли Немачка треба да подржава евро? Већи део јавности у земљи је чврсто уверен да Немцима чланство у Еврозони не доноси ништа осим губитака. Зна се да је малограђанско мишљење често склоно да преувеличава многе ствари. Наш аналитичар Сергеј Гук је сумирао позиције неких професионалних стручњака.
 

Да ли Немци заиста носе најтеже финансијско бреме у ЕУ? По подацима „Франкфурт алгемајне“, њихов део у укупном пакету помоћи Ирској износио је 1530 евра по становнику. 60 евра више издвојио је сваки Холанђанин, а Луксембуржанина је ова акција коштала читавих 2640 евра.
 

Међутим, то су ситнице на фону кардиналног проблема: шта је од веће користи – наставити са жртвовањем средстава на олтар јединствене валуте, или пљунити на све и вратити се старој доброј немачкој марки?
 

Мишљење стручњака професора Арноа Кленеа (Arno Klönne) :
 

 „Сматрам да је то пропаганда, која потиче од интереса – интереса шпекулације. Осим тога, постоје прилично јаке и прилично екстремне десничарске снаге. Са својим антиевропским расположењима: вратимо се немачкој марки, доле евро. Ипак, то не треба сматрати за озбиљан економски пројекат. Пошто економија Федеративне Републике има много више предности због јединствене валуте. Држава није само светски, већ и европски шампион у извозу. И повратак немачкој марки, излаз из Еврозоне би у билоком облику нанели велику штету немачкој економији.“
 

Професор Клене је убеђен: поспешивање страсти у СМИ иде на руку само финансијским шпекулантима. Водећи политичари и економисти не разматрају обзиљно овакав пројекат – искакања из воза у покрету. Две трећине немачког извоза отпада на земље ЕУ. Од њега директно зависи опстанак милиона радних места. Одрицање од евра би значило прелазак партнера Еврозоне на националне валуте, што би крајње искомпликовало међусобна плаћања, и не само то. Проблематичне земље би се, сматра немачки економиста Николас Бусе (Nikolas Busse), одмах вратиле политици протекционизма. Односно, почела би трка у девалвацији својих платежних средстава ради подршке извозно оријентисаних сектора економије. Уз одсуство јединствене обрачунске јединице почела би немилосрдна конкурентска борба за опстанак, а да не говоримо о паници међу становништвом, које јуриша на банке како би извукло своју уштеђевину.
 

Председник ЕЦБ Жан-Клод Трише час изјављује да су страхови због нестабилности јединствене валуте неосновани, час, напротив, плаши упозорењима да се ситуација приближила опасној црти. Заиста, последњих да су на видику нови симптоми невоље, који изазивају опрез. На финансијским тржиштима Европе види се пораст стопа ризика за државне дужничке обавезе не само Шпаније и Португалије, већ и Италије, Белгије и Француске. Стручњаци су убеђени: шпекуланти почињу да „гађају“ и у земље, које су до сада биле имућне.
 

У расположењима политичке и економске елите Еврозоне засад преовладава расположење: не дозволити пропаст евра. Посвећени одлично знају да су и чување евра и одрицање од њега бременити финансијским губицима. Данас  би већу штету изазвао крах еврозоне. А у случају нових финансијских неуспеха међу партнерима силе „атланта“ – економских локомотива Европе – могу бити исцрпљене. И тада парола „спасавај се ко може“ стиче реалне обрисе.