Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
О актуелној избегличкој ситуацији у Европској унији
30.05.2022. год.
Упркос декларисаној солидарности са Украјинцима, ЕУ је почела да говори о „умору“ од избеглица са „трга“. Ово је један од разлога зашто многи Украјинци сада одлучују да се врате кући, чак и када је Специјална војна операција у току (СВО). Посебно је жалосна ситуација у ЕУ у којој се налазе ромски мигранти из Украјине. Истовремено, Фронтекс ове године бележи пораст илегалних миграција из других земаља, укљ. из Сирије и Авганистана. За тражиоце азила из ових земаља не очекује се примена нове политике ЕУ „отворених врата“.
Према подацима Агенције за граничну и обалску стражу ЕУ (АПБО – Фронтекс), више од шест милиона избеглица из Украјине прешло је границе ЕУ од почетка Специјалне војне операције.
Истовремено, преко милион (према УНХЦР-у више од 1,8 милиона) Украјинаца се сада вратило у своју домовину. Отприлике 34.000 миграната сада стиже у земље ЕУ сваког дана (у првим данима СВО - 125.000), а око 25.000 се враћа у Украјину. За помоћ граничним стражарима на терену, АПБО је послао 527 својих запослених на источне границе ЕУ (од 2.000 који раде „на терену“), од чега 369 – у земље које су суседне Украјини, укључујући 74 у Молдавију).
Према подацима Европске комисије (ЕК), значајан део украјинских избеглица избегава регистрацију у складу са посебно за њих активираном директивом ЕУ „О привременој заштити“. Од 8. маја ове године, само 2,7 милиона људи пријавило се у оквиру овог програма у земљама ЕУ, Норвешкој и Швајцарској. Још 20.300 затражило је статус избеглице или неки други облик међународне заштите. Представници ЕК то повезују са жељом многих Украјинаца да се што пре врате у домовину или са недовољним или нетачним информацијама о правима која су им дата у ЕУ под „привременом заштитом”.
18. маја ове године ЕК је најавила издвајање 248 милиона евра за пет земаља ЕУ (Мађарска, Пољска, Румунија, Словачка и Чешка) за насељавање украјинских избеглица и јачање заштите граница. Истог дана, Управни одбор Европске инвестиционе банке одобрио је кредитну линију државама чланицама ЕУ у укупном износу од четири милијарде евра како би интегрисали имигранте из Украјине и развили инфраструктуру неопходну за то (стамбени простор, школе, болнице, итд.). Оба програма биће реализована на рачун средстава која су обећале европске структуре током завршног догађаја донаторске кампање „Подржи Украјину“ 9. априла ове године.
17. маја ове године у вези са девет држава чланица које угошћују велики број избеглица из Украјине, ЕК је активирала Инструмент техничке подршке ЕУ. На основу одговарајуће жалбе ЕК од 21. марта ове године. Белгија, Грчка, Италија, Кипар, Пољска, Румунија, Словачка, Француска и Чешка затражиле су техничку помоћ од Брисела у имплементацији одредби Директиве о привременој заштити. Напомиње се да је реч о пружању стручне помоћи од стране представника Европске комисије (консалтинг, обука, слање стручњака, итд.) државама чланицама у питањима као што су преформатирање рада одељења националног профила, друштвено-економска интеграција Украјинаца, признавање њихових диплома и стручних квалификација, прилагођавање школских програма образовању украјинске деце, унапређење међуресорне координације итд.
Осим тога, особље Агенције за азил ЕУ (АЕСПУ) пружа државама чланицама практичну помоћ у регистрацији и пријему украјинских избеглица у Белгији, Грчкој, Италији, Шпанији, Летонији, Литванији, Кипру и Малти. У блиској будућности, представници АЕСПУ ће такође бити послати у Холандију и Чешку.
У међувремену, западни медији све више говоре о извесном „замору“ и „разочарењу“ локалног становништва „гостима из Украјине“ (посебно велики одјек изазвало је објављивање на ову тему у француском „Фигару“ од 28. априла ове године).
Истовремено, преко милион (према УНХЦР-у више од 1,8 милиона) Украјинаца се сада вратило у своју домовину. Отприлике 34.000 миграната сада стиже у земље ЕУ сваког дана (у првим данима СВО - 125.000), а око 25.000 се враћа у Украјину. За помоћ граничним стражарима на терену, АПБО је послао 527 својих запослених на источне границе ЕУ (од 2.000 који раде „на терену“), од чега 369 – у земље које су суседне Украјини, укључујући 74 у Молдавију).
Према подацима Европске комисије (ЕК), значајан део украјинских избеглица избегава регистрацију у складу са посебно за њих активираном директивом ЕУ „О привременој заштити“. Од 8. маја ове године, само 2,7 милиона људи пријавило се у оквиру овог програма у земљама ЕУ, Норвешкој и Швајцарској. Још 20.300 затражило је статус избеглице или неки други облик међународне заштите. Представници ЕК то повезују са жељом многих Украјинаца да се што пре врате у домовину или са недовољним или нетачним информацијама о правима која су им дата у ЕУ под „привременом заштитом”.
18. маја ове године ЕК је најавила издвајање 248 милиона евра за пет земаља ЕУ (Мађарска, Пољска, Румунија, Словачка и Чешка) за насељавање украјинских избеглица и јачање заштите граница. Истог дана, Управни одбор Европске инвестиционе банке одобрио је кредитну линију државама чланицама ЕУ у укупном износу од четири милијарде евра како би интегрисали имигранте из Украјине и развили инфраструктуру неопходну за то (стамбени простор, школе, болнице, итд.). Оба програма биће реализована на рачун средстава која су обећале европске структуре током завршног догађаја донаторске кампање „Подржи Украјину“ 9. априла ове године.
17. маја ове године у вези са девет држава чланица које угошћују велики број избеглица из Украјине, ЕК је активирала Инструмент техничке подршке ЕУ. На основу одговарајуће жалбе ЕК од 21. марта ове године. Белгија, Грчка, Италија, Кипар, Пољска, Румунија, Словачка, Француска и Чешка затражиле су техничку помоћ од Брисела у имплементацији одредби Директиве о привременој заштити. Напомиње се да је реч о пружању стручне помоћи од стране представника Европске комисије (консалтинг, обука, слање стручњака, итд.) државама чланицама у питањима као што су преформатирање рада одељења националног профила, друштвено-економска интеграција Украјинаца, признавање њихових диплома и стручних квалификација, прилагођавање школских програма образовању украјинске деце, унапређење међуресорне координације итд.
Осим тога, особље Агенције за азил ЕУ (АЕСПУ) пружа државама чланицама практичну помоћ у регистрацији и пријему украјинских избеглица у Белгији, Грчкој, Италији, Шпанији, Летонији, Литванији, Кипру и Малти. У блиској будућности, представници АЕСПУ ће такође бити послати у Холандију и Чешку.
У међувремену, западни медији све више говоре о извесном „замору“ и „разочарењу“ локалног становништва „гостима из Украјине“ (посебно велики одјек изазвало је објављивање на ову тему у француском „Фигару“ од 28. априла ове године).
Французи, који угошћују Украјинце код куће, жале се на велике финансијске трошкове везане за ово (давања у износу од 200-400 евра месечно за сваког члана породице понекад нису довољне ни за исхрану избеглица), време, језик и свакодневне проблеме .
Према публикацији Еуроктив са седиштем у ЕУ, ентузијазам европљана за прихватање избеглица из Украјине, примећен у првим месецима СВО, постепено јењава, посебно у земљама које су традиционално симпатичне Русији. На пример, у Бугарској свега 38% становништва има позитиван став према Украјинцима, док је 18% негативно према њима. У Словачкој се одржавају први протести поводом давања посебних привилегија Украјинцима (бесплатно путовање у јавном превозу, ваучери за бесплатне оброке итд.). У многим источноевропским земљама већ су забележене манифестације нетрпељивости према посетиоцима. Очекивано, Еуроактив такве инциденте покушава да објасни деловањем десничарских радикалних партија и ширењем „фејкова“ проруском „пропагандом“. Тема дискриминаторских ставова према „неукрајинским избеглицама“ наставља да се развија.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti
- Извор
- Танјуг
- фото: © РИА Новости / Алексей Витвицкий/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Украјина
- становништво
- сукоби
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
