Усвојен извјештај о пословању ИРБ за 2009. годину, опозиција изнијела оштре критике

Народна скупштина Републике Српске /РС/ усвојила је вечерас Извјештај о пословању Инвестиционо-развојне банке /ИРБ/ РС и фондова за 2009.годину са извјештајем независног спољног ревизора у којем се истиче да је ова банка у посматраном периоду остварила бруто добит у износу од 457.444 КМ.

     Овај Извјештај подржало је 48 посланика, 22 посланика су била против, док су два народна посланика била суздржана.

     Образлажући Извјештај посланицима у Народној скупштини РС, директор ИРБ-а РС Миленко Павловић рекао је да је Главна служба за ревизију јавног сектора РС изразила позитиван извјештај о финансијском пословању ИРБ-а за 2009.годину.

     "Прије осам дана Главна служба за ревизију јавног сектора РС завршила је свој извјештај за ИРБ-у за 2009.годину , који је доступан на њиховој веб страници и он је позитиван", истакао је Павловић.

     Он је рекао да је ИРБ-а у 2009.години остварила укупне пословне приходе у износу од 8.395 772 КМ и укупне пословне расходе у износу од 7.938 328 КМ-а.

     Говорећи о активностима ИРБ-а у 2009.години, Павловић је рекао да су у 2009.години планирани кредитни пласмани у укупном износу од 340 милиона КМ, истичући да су кредити реализовани кроз шест кредитних линија.

     "Укупан износ одобрених средстава по кредитним линијама у 2009.години износи 239 милиона КМ и у поређењу са 2008. годином када је тај иознос био 186 милиона, већи је за 28 одсто", нагласио је директор ИРБ-а, закључујући да је заинтересованост за кредите ИРБ-а у 2009.години била повећана.

     Павловић је рекао да је у 2009.години купљено хартија од вриједности у износу од 30 милиона КМ, истичући да је ИРБ подржала емисије акција и вршила куповине акција на слободном берзанском тржишту у износу од 18 милиона КМ , док је купљено муниципалних обвезница у износу од 12 милиона КМ и продато укупно акција у вриједности од 9.487.814 КМ.

     Павловић је рекао да је у извјештајном периоду вршена промоција кредитних линија са акцентом на неразвијене и изразито неразвијене општине РС, с циљем регионалног развоја, развоја пољопривреде, подстицаја запошљавања, повећања извоза, стамбеног збрињавања и подршке инфраструктурним пројектима.

     Он је навео да је Фонд за развој и запошњавање у 2009.години остварио нето добит у износу од 2.600 КМ, док је независни ревизор изразио мишљење са резервом.

     Павловић је рекао да је Фонда становања у 2009. години остварио нето добит у износу од 1,2 милиона КМ , док је независни ревизор изразио уздржавајуће мишљење о финансијским извјештајима овог фонда.

     Он је рекао да је Фонд за управљање некретнинама и потраживањима остварио губитак у висини остварених трошкова, односно 62.800 КМ, а за којег је независни ревизор изразио уздржавајуће мишљење.

     Павловић је рекао да је Фонд за развој источног дијела РС остварио нето добит у износу од 1,2 милиона КМ, а независни ревизор изразио позитивно мишљење о финансијском пословању овог фонда.

     Он је навео да је Фонд за реституцију остварио бруто добит која је једнака нето добити, док је Акцијски фонд РС остварио бруто добит од 4.444.000 КМ.

     Посланик ДП-а Војислав Глигић затражио је одговоре на питања колика је штета по основу куповине простора у који је банка требало да усели још 2008. године и који је унапријед платила у износу од 90 одсто, умјесто 60 одсто, како је уговором било предвиђено.

     "Због чега се одустаје од тужбе против фирми одговорних што зграда банке још није завршена", питао је Глигић.

     Посланик СДС-а Младен Кршић побројао је пет директора који су се смијенили на челу ове младе институције за кратко вријеме: Јасминко Јотић, Бране Ступар, Бојан Голић, Мирјана Чомић и Миленко Павловић.

     "Није случајно да су се смјењивали у кратком периоду јер је чињеница да су сви били под притисцима", рекао је Кршић.

     Посланик СНСД-а Урош Гостић поздравио је увођење мјере које је банка примјењивала у 2009. с циљем да понуди што приступачније и повољније кредите, али да је друго питање зашто онда није пласирано 100 милиона КМ кредитних средстава банке.

     "Разлога може бити више, а један од њих је и већа одговорност привредника у потрошњи. Што се тиче фондова, у далеко су бољој ситуацији него раније", закључио је Гостић.         Народна скупштина Републике Српске /РС/ усвојила је вечерас Извјештај о пословању Инвестиционо-развојне банке /ИРБ/ РС и фондова за 2009.годину са извјештајем независног спољног ревизора у којем се истиче да је ова банка у посматраном периоду остварила бруто добит у износу од 457.444 КМ.

     Овај Извјештај подржало је 48 посланика, 22 посланика су била против, док су два народна посланика била суздржана.

     Образлажући Извјештај посланицима у Народној скупштини РС, директор ИРБ-а РС Миленко Павловић рекао је да је Главна служба за ревизију јавног сектора РС изразила позитиван извјештај о финансијском пословању ИРБ-а за 2009.годину.

     "Прије осам дана Главна служба за ревизију јавног сектора РС завршила је свој извјештај за ИРБ-у за 2009.годину , који је доступан на њиховој веб страници и он је позитиван", истакао је Павловић.

     Он је рекао да је ИРБ-а у 2009.години остварила укупне пословне приходе у износу од 8.395 772 КМ и укупне пословне расходе у износу од 7.938 328 КМ-а.

     Говорећи о активностима ИРБ-а у 2009.години, Павловић је рекао да су у 2009.години планирани кредитни пласмани у укупном износу од 340 милиона КМ, истичући да су кредити реализовани кроз шест кредитних линија.

     "Укупан износ одобрених средстава по кредитним линијама у 2009.години износи 239 милиона КМ и у поређењу са 2008. годином када је тај иознос био 186 милиона, већи је за 28 одсто", нагласио је директор ИРБ-а, закључујући да је заинтересованост за кредите ИРБ-а у 2009.години била повећана.

     Павловић је рекао да је у 2009.години купљено хартија од вриједности у износу од 30 милиона КМ, истичући да је ИРБ подржала емисије акција и вршила куповине акција на слободном берзанском тржишту у износу од 18 милиона КМ , док је купљено муниципалних обвезница у износу од 12 милиона КМ и продато укупно акција у вриједности од 9.487.814 КМ.

     Павловић је рекао да је у извјештајном периоду вршена промоција кредитних линија са акцентом на неразвијене и изразито неразвијене општине РС, с циљем регионалног развоја, развоја пољопривреде, подстицаја запошљавања, повећања извоза, стамбеног збрињавања и подршке инфраструктурним пројектима.

     Он је навео да је Фонд за развој и запошњавање у 2009.години остварио нето добит у износу од 2.600 КМ, док је независни ревизор изразио мишљење са резервом.

     Павловић је рекао да је Фонда становања у 2009. години остварио нето добит у износу од 1,2 милиона КМ , док је независни ревизор изразио уздржавајуће мишљење о финансијским извјештајима овог фонда.

     Он је рекао да је Фонд за управљање некретнинама и потраживањима остварио губитак у висини остварених трошкова, односно 62.800 КМ, а за којег је независни ревизор изразио уздржавајуће мишљење.

     Павловић је рекао да је Фонд за развој источног дијела РС остварио нето добит у износу од 1,2 милиона КМ, а независни ревизор изразио позитивно мишљење о финансијском пословању овог фонда.

     Он је навео да је Фонд за реституцију остварио бруто добит која је једнака нето добити, док је Акцијски фонд РС остварио бруто добит од 4.444.000 КМ.

     Посланик ДП-а Војислав Глигић затражио је одговоре на питања колика је штета по основу куповине простора у који је банка требало да усели још 2008. године и који је унапријед платила у износу од 90 одсто, умјесто 60 одсто, како је уговором било предвиђено.

     "Због чега се одустаје од тужбе против фирми одговорних што зграда банке још није завршена", питао је Глигић.

     Посланик СДС-а Младен Кршић побројао је пет директора који су се смијенили на челу ове младе институције за кратко вријеме: Јасминко Јотић, Бране Ступар, Бојан Голић, Мирјана Чомић и Миленко Павловић.

     "Није случајно да су се смјењивали у кратком периоду јер је чињеница да су сви били под притисцима", рекао је Кршић.

     Посланик СНСД-а Урош Гостић поздравио је увођење мјере које је банка примјењивала у 2009. с циљем да понуди што приступачније и повољније кредите, али да је друго питање зашто онда није пласирано 100 милиона КМ кредитних средстава банке.

     "Разлога може бити више, а један од њих је и већа одговорност привредника у потрошњи. Што се тиче фондова, у далеко су бољој ситуацији него раније", закључио је Гостић.