Андреј Сахаров: Русија се сећа и поноси

Свет без ратова и насиља – таква је била визија будућности Андреја Дмитријевича Сахарова. 14. децембра у Русији и у читавом свету се обележава дан успомене на нобеловца, генијалног физичара. Отац совјетске водоничне бомбе после стварања страшног оружја је нагло променио свој живот. Он га је посветио борби против тоталитаризма, заштити људских права.
 

Физичар Андреј Сахаров је у свом домену постигао највиши ниво који је могао да буде постигнут у СССР-у. 1953. године, после одбране докторске тезе он је постао најмлађи члан Академие наука.  За своје научне разраде Сахаров је добио многе државне награде: њему је три пута било додељено звање Херој социјалистичког рада, он је био носилац Лењинове и Државне награде, ордена Лењина. Међутим, од друге половине 1950-х година је научник активно иступао против нуклеарних проба, постао један од иницијатора закључења Московског уговора о забрани нуклеарних проба у трима срединама (атмосфери, космосу и океану). Од средине 1960-х година Сахаров је постао један од главних дисидената у СССР-у. У то је време на Западу био ојављен његов манифест Размишљање о напретку… У западним земљама  је он стекао велико поштовање, а у СССР-у био прогањан. Научника су отерали из Москве, одвезли у затворени за странце град Горки (данашњи Нижни Новгород). Власти су хтеле да би Сахаров емигрирао. Међутим, човек поодмаклих година је игнорисао све провокације КДБ и остао у домовини. 1975. године  за друштвену делатност Сахарову је била додељена Нобелова награда мира. Међутим, нису му дозволили да иде У Осло. Његово Нобелово предвање, касније објављено под називом Мир, напредак, људска права прочитала је у Норвешкој његова жена, Јелена Бонер.
 

 Андреј Сахаров се вратио из прогнанаства тек после доласка на власт Михаила Горбачова 1985. године. Ускоро је академик постао један од лидера Међурегионалне посланичке групе  прве званичне опозиције у советском парламенту. Умро је Сахаров од срчане капи 14. децембра 1989. године.
 

Сваки човек, који га је упознао, постајао је свестан да је он велики човек, - сећа се сарадник Сахарова, председник  Московске Хелсиншке групе Људмила Алексејева.

Од почетка  ступања Сахарова у  покрет заштитника људских права ми смо га третирали као нашег великог савременика.  И то не само зато, што је велики физичар. Он је ушао у покрет заштитника људских права као аутор размишљања о мирољубивој коегзистенцији у напретку и интелектуалној слободи. Ми смо сагледали само једну земљу, а он читаво свет и нас у њему. И проблеми екологије, и људских права, којима смо се бавили, стицали су геополитички карактер. Мени је то прво помало сметало. Мислила сам: Сувише велике размере има, тешко да ће то имати светски значај. Касније сам се убедила – то је постало истина – он је био у праву.  Он је све то сагледао шире и дубље него свако од нас.
 

Андреј Дмитријевич Сахаров био је не само морални ауторитет за своје сараднике – он је то остао за све људе у свету. Како истиче његов колега-академик, захваљујући његовим напорима настала је нова демократска Русија. Та се земља поноси што је њен народ поклонио свету таквог човека.