Хашим Тачи – од пешака у краљице. И обратно

Када би могли да питамо бившег премијера Велике Британије: како се осећа после јучерашњег извештаја ПССЕ о злочинима косовског врха на челу са Тачијем. Блер вероватно не би желео да се присети да је у своје време окарактерисао НАТО бомбардовање које је довело терористе такозване Ослободилачке војске Косова на власт као „борбу добра и зла, цивилизације и варварства, демократије и диктатуре“. Јер по логици се испоставља да је носилац свих тих високих категорија нико други до мафиози, шверцер и убица.
 

Извештај Дика Мартија у ПССЕ је добио широк одјек у свету. Можда је Хашим Тачи за Запад већ „искоришћени материјал“, „пешак“, који се неколико година кретао као „краљица“? Такво питање поставља и србски политички аналитичар Бранко Радун:
 

Зашто се није појавио раније са извештајем. Рецимо, 1997. године, када је Хашим Тачи био правоснажно осуђен у Србији због тероризма, убистава цивила. Он и његове групе су нападале бомбама школе, од прилике као и чеченски терористи.

Хашим Тачи може да буде неприменљив за многе, - размишља Бранко Радун, - па и за неке земље ЕУ, које више немају снаге да се мире са влашћу наркокартела на Косову, или, на пример за Вашингтон:
 

Американци јесу направили стратешки договор са ОВК, која је била терористичка организација и у чијој су позадини наркокартели. Али они заправо желе сад на неки начин уведу ствар у легалне токове.

Односно, настављајући мисао господина Радуна, може се претпоставити да САД  - у циљу правдања независности Косова која је различито примљена у свету - желе да међу руководиоцима нове државе виде неког не тако одиозног као Тачи. Можда би било идеално да је то само „технички премијер“, или „председник“, који ће имати политички утицај једнак нули. Али чак и да је тако, неће ли извештај Дика Мартија постати догађај због којег ће се дићи бука и исто тако утишати, или можемо да очекујемо праву истрагу о криминалу косовских политичара? Говори Бранко Радун:
 

Проблем је што су већ прошле године многи докази прикривени, многи сведоци или су умрли природном или насилном смрћу. Многи људи, који су умешани у то, заправо би се бојали да сведоче. То је врло комплексно, чак и ако постоји политичка воља да се тај судски процес одради поштено,  њега није лако одрадити. Кадгод имате неко суђење против мафије, ту су увек после питања безбедности сведока, промене идентитета читаве једне структуре, логистике око суђења, да би оно могло да се  заврши позитивно.

На жалост, мало вероватно да ће извештај ПССЕ дати нешто позитивно за Србију у светском признању независности Косова, - закључује Бранко Радун, - јер земље одлучују о признању, без обзира на то ко је на власти, криминалци или нормални људи, полазећи од сопствене користи са тачке гледишта међународних односа.