Сунчеви зраци замениће угаљ

Док свет трага за новим начинима за производњу енергије без коришћења фосилних горива - расте и интерес за соларну енергију. Једна од институција које се интензивно баве експериментима ради ефикаснијег коришћења соларне енергије је и Национална лабораторија "Сандиа", у Албуркеркију у Њу Мексику.
Многи везују соларну енергију за једноставне соларне панеле за загревање воде и за коришћење такозваних фотоволтиних ћелија за производњу малих количина електричне енергије за потребе домаћинстава. Међутим, у лабораторији "Сандиа" истраживачи се баве великим пројектима који би могли да замене електране на угаљ и природни гас. Једна од технологија које највише обећавају је такозвани параболични соларни колектор, који усмерава соларну енергију у циљу загревања гаса. То је једноставан уређај који је пре готово 200 година изумео шкотски проналазач Роберт Стерлинг.
Компанија под називом "Стерлинг енергетски системи" сада развија параболични колектор заједно с истраживачима лабораторије "Сандиа". Њен председник Брус Озборн објашњава како тај уређај функционише.
"Кад загревате гас он покреће замајац који затим покреће генератор за производњу електричне енергије. Према томе, Стерлингов уређај је врло једноставна и ефикасна направа која претвара топлотну у електричну енергију."
Топлота која покреће уређај потиче од огледала која усмеравају сунчеве зраке на једну тачку. Систем огледала контролишу компјутери који прате кретање сунца током дана. Озборн се нада да ће ова технологија једног дана смањити коришћење фосилних горива, попут угља, од којег се данас добија око половина електричне струје у САД:
"Мислим да ће се, како буду расле потребе за енергијом, повећавати и удео соларне енергије као енергетског извора".
Озборнова компанија већ има две електране на соларну енергију на југозападу САД.
"То су велики објекти који производе око четири милијарде киловат-часова, што смањује емисије гасова стаклене баште за око четири милиона тона", каже Озборн.
Други уређај на којем раде истраживачи лабораторије "Сандиа" је специјално закривљено огледало путем којег се соларна енергија користи за загревање уља. Менаџер овог пројекта Тим Мос објашњава:
"Уље се загрева до максималне температуре од око 400 степени Целзијуса. Оно се затим користи да путем мреже цеви загрева воду која се претвара у пару и затим користи за покретање класичних парних турбина за производњу електричне енергије".
Истраживачи су открили да могу да побољшају ефикасност овог уређаја тиме што ће пажљиво ускладити положај огледала како би се што више топлоте усмерило ка цевима с уљем. Повећана ефикасност соларних уређаја доприноси да они успешно конкуришу традиционалним енергетским изворима. Тим Мос сматра да овај уређај има једну важну предност у односу на Стерлингову направу:
"Пошто користимо уље, дакле течност, можемо да сачувамо топлоту те течности преко ноћи тако да можемо да производимо струју и када сунце не сија".
Мада се ове технологије већ користе у неким деловима света, истраживачи се надају да ће њихово усавршавање допринети још већој употреби соларне, дакле чисте, енергије у будућности.