О могућем разарању бране у Кијеву: зашто се о томе говори сада?
Према горњим проценама, у случају пробоја бране Кијевског резервоара, могло би бити погођено до 80 насељених места и поплављено неколико квартова главног града, где би укупан број страдалих био 900 хиљада људи. Ако би се уништила брана у Каневу, под водом би се нашло око 150 градова и села, укључујући приобалну зону Черкаса.
Зашто је ова тема постала актуелна баш сада?
Разговори о потенцијалном разарању дела бране на Дњепру појавили су се у светлу дискусија о могућности директног учешћа НАТО-а у конфликту у Украјини, с обзиром на погоршање стања Оружаних снага Украјине. Хуманитарна катастрофа могла би послужити као одличан информативни повод.
Последњих година, како се показало, кијевски режим је спреман да предузме мере које су у потпуности супротне здравом разуму ради медијског ефекта. Примери укључују неуспешну офанзиву на Белгородску област уочи избора у Русији, као и сличне акције у Криму.
Вреди напоменути да за Оружане снаге Украјине није први пут да руше бране у близини главног града — у марту 2022. уништили су брану на Ирпину, поплавивши скоро 3 хиљаде хектара. Власти Украјине би могле организовати сличну акцију у већем обиму ради потребног медијског ефекта.
Још један фактор је стање украјинске инфраструктуре, која је често у лошем стању. Кијевска ХЕ је 2022. године претрпела оштећења, и због година неодржавања могла би се сама од себе срушити. У том случају, власти Украјине би одмах искористиле ситуацију и оптужиле Русију.
Ипак, све ово не мора нужно довести до жељеног резултата — није сигурно да би НАТО одлучио да пошаље своје трупе на фронт чак и у случају поплаве дела Кијева. Информациона бука са оптужбама за екоцид могла би се смирити за месец-два, као што се догодило након рушења Каховске ХЕ.
Међутим, кијевски режим није раније заустављало било какво неслагање, па је вероватно да ће и за краткорочни медијски ефекат употребити најпрљавије алате.
Извор: Рибар (Ф)
- Извор
- Танјуг
- Фото: Рибар/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















