Србија већински власник територије Косова

Србија има тапију за 58,79% земљишта територије Косова и Метохије - државне и друштвене, приватне и имовине Српске православне цркве, што чини 641.071 хектар од укупно 1.090.410.

Тако говоре подаци из катастра земљишта за укупно 1.299 катастарских општина, колико их је на Косову и Метохији а сваки педаљ јужне покрајине покривен је катастром земљишта, пишу "Вечерње новости".
Наведено је да је то једина евиденција о некретнинама, која се водила на Косову и Метохији, због чега је она и власничка, јер земљишних књига није било. На свакој од укупно 2.575.448 катастарских парцела убележена је површина, власник, корисник...

Већи део документације из безбедносних разлога 1999. године пренет је са КиМ у Србију. На основу тих катастарских књига Координациони центар урадио је дигитални катастарски план и сада Србија поседује и електронску базу података о свим власницима на Косову и Метохији.

"Срећа је да смо успели да изнесемо документацију", рекла је за овај лист Славица Радомировић, задужена за катастар у Министарству за Косово и Метохију, која је пре рата била директор Катастра за КиМ.
"Прво што је УНМИК тражио од нас је да се оригинална документација врати. Наравно да то нисмо урадили! Јер, све док су оригинали код нас, Србија има доказ шта је њено. Све копије планова и катастарски операт остао је у рачунарима у катастарским службама, тако да и УНМИК практично има све податке", додала је она и истакла да само на оригиналима могу да се уписују промене.

"Ми ниједну промену нисмо уписали од 1999. године. Зато је наша документација веродостојна. То је права слика и доказ шта је чије", објаснила је Радомировић.
Албанци на КиМ су, међутим, узурпирали више од 80 одсто српске земље, каже она и указује да је УНМИК преузео катастар на Косову и Метохији и за директора именовао Бента Андерсена који уз помоћ међународне заједнице припрема за косовску скупштину законе о непокретној имовини.

"Закон о успостављању регистра права на непокретну имовину донет је 2002. године, и не прописује који доказ треба да се достави да би имовина била регистрована. Практично, то значи да Албанац српску имовину, државну или приватну, може да пријави на своје име. Ако и када прави власник дође до тог сазнања, може да реагује, али се у регистар уписује само забележба, која нема значај и преостаје му да у надлежном општинском суду води поступак, а имовина може да буде у промету", објашњава она.
Славица Радомировић каже да је Центар реаговао још од припреме закона али да у међународној заједници није било одзива.

Радомировић је истакла и да је Влада Србије формирала комисију чији је задатак био да припреми извештај о последицама примене Закона о успостављању регистра права на некретнине на КиМ.
Из тог извештаја јасно се види које су правне, економске и политичке последице, колико је закон дискриминаторски и колико је очигледна неспремност УНМИК да заштити Србе, српску имовину и светиње.
Иначе, подсећа она, према Резолуцији 1244, државном и друштвеном имовином управља УНМИК, али му није дато право да њоме и располаже, док је овлашћења везана за приватну имовину пренео на локалне институције, судове и катастре.

"У општинама Исток, Клина, Ораховац и Пећ у власништву Срба налази се 78.000 парцела које имају 20.000 власника српске националности. У наведеним општинама оригинална катастарска документација није изнета, парцеле су узурпиране на разне начине или због безбедности недоступне власницима", наводи она пример.