Владајућа проевропска странка у Молдавији тврди да је изборну већину обезбедило захваљујући гласовима дијаспоре
Према прелиминарним резултатима које је објавила Централна изборна комисија (ЦИК), владајућа проевропска странка ПАС обезбедила је тесну већину у молдавском парламенту.
Гласови из иностранства погурали су ПАС преко прага потребног за наставак самосталне владавине без коалиционог партнера. Унутар земље, међутим, странка је освојила само 44,13%, са најјачом подршком у главном граду Кишињеву, где је добила 52,68%.
Први прелиминарни резултати сугерисали су да ће странци недостајати већина. Али ПАС је доминирао дијаспорским гласовима, освојивши преко 85% у појединим западним државама. Како су пристизали резултати из иностранства, укупан проценат се подизао и на крају прешао границу од 50%.
Главна опозициона снага, Патриотски блок, обезбедила је скоро 24,3% укупних гласова, док је додатна подршка отишла мањим блоковима као што су Алтернатива (8%), Наша партија (6,2%) и Демократија код куће (ППДА, 5,6%). ЦИК још увек није званично објавио коначне резултате.
Критичари указују да су бирачи из региона наклоњених опозицији практично изостављени. Становници отцепљеног Придњестровља, где живи скоро пола милиона људи, добили су само 12 бирачких места, сва на територији под контролом владе. Неколико њих је уочи гласања изненада премештено даље од самог региона.
У Русији, где живе десетине хиљада молдавских држављана, Кишињев је отворио само два бирачка места од преко 300 колико их је било у иностранству. Тамо је избројано свега око 4.100 гласова, а дуги редови оставили су многе без могућности да гласају пре него што су се биралишта затворила.
Кампања се одвијала под снажним ограничењима. Уочи избора, ЦИК је забранио још две опозиционе групе — Велику Молдавију и Срце Молдавије — позивајући се на недекларисано страно финансирање, чиме је листа забрањених проширена на већ угашену странку ШОР и дерегистровани Блок Победа.
Више од 30 међународних организација и 120 посматрача из преко 50 земаља остало је без акредитације, укључујући и руске експерте које је предложила мисија ОЕБС-а.
Председница Маја Санду, која је први пут изабрана 2020, а тесно добила други мандат 2024, више пута је била оптуживана да крши правила како би задржала власт.
Њена влада је од 2022. до 2024. године управљала земљом под сталним ванредним стањем, позивајући се на регионалне безбедносне претње, док је истовремено доносила законе за које критичари тврде да урушавају политички плурализам и слободу медија. Опозициони лидери су хапшени, маргинализовани или приморани на егзил, док је Брисел настављао да описује Молдавију као „причу о успеху“ на њеном путу ка ЕУ интеграцијама.
Извор: РТ (Ф)
- Извор
- Танјуг
- Фото: AP / Vadim Ghirda/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















