Природних катастрофа има све више

Земљотрес у Кини који је резултирао смрћу више од 2 хиљаде људи, највећа у току последњих деценија поплава у Пакистану, од које је пострадало на милионе људи… Највећи пљускови у Европи који су претворили улице у градовима Сатрог Света у  реке и блатне мочваре… Ерупција исландског вулкана с песничким називом Острво планинских глечера, која је натерала низ земаља да затворе аеродроме због  емисија вулканског пепела… То ни близу није неисцрпни списак елементарних непогода 2010. године. Научници покушавају да схвате шта их је изазвало и, углавном, како се треба против њих борити.
 

Најстрашнијим природним појавама се сматрају земљотреси и ерупције вулкана. Многе од њих су оставиле неизбрисиви траг у меморији човечанства, те су постале део његове историје. Легендарни је постао  земљотрес у Кини 1556. године када је погинуло 800 хиљада људи. Хиљаду и по година пре нове ере је подводни вулкан Санторин створио огромни вал цунами који је прогутао сва острва Егејског мора и уништио крито-микенску културу. С тим догађајем често повезују Светски потоп који је описан у Библији, - каже геолог, академик РАН Виктор Осипов.
 

У касније доба, - каже академик Осипов, - 1883. године близу острва Јава и Суматра у Југо-Источној Азији дошло је до ерупције вулкана Кракатау, која се сматра најјачом у историји.  Главно је да је на тој територији Земаљске кугле у току дужег времена била поларна зима, односно, потпуно су били затворени сунчеви зраци, те је био мрак.
 

Опасни су по човечанство и поплаве, урагани, суше, пожари, одроњавање земље, потоци блата. Те су катаклизме више пута угрожавали живот становника планете. Током последњег столећа се њихов број повећао неколико пута. Још брже расте материјална штета од катастрофалних  природних појава, - истиче Виктор Осипов.
 

Прорачуни сведоче: ако се раст штете настави истим темпом, средином овог столећа ће њен обим  износити 3 билиона долара годишње. То значи да ће она бити једнака скоро половини прираштаја глобалног бруто-производа.
 

Једним од узрока повећања броја катастрофа научници сматрају утицај људске популације на средину која је окружаје. Природа почиње да се свети људима за  потрошачки однос према себи. Други важни чинилац ризика је глобално отопљавање. Најопасније последице тог процеса су отапање глечера и као последица тога повећање водостаја светског океана, - каже Виктор Осипов.
 

 То може да резултира тешким последицама због тога што  многе земље  имају опширне приобалске ниске територије где има много крупних велеградова, а које могу да буду поплављене чак и ако се водостај повећа само за 1 метар.
 

Човек није незаштићен пред елементарним непогодама, - уверени су стручњаци. Постоје два пута супротстављања катаклизмама. Први је минимизација опасног процеса помоћу техничких средстава. Например, треба  распршити у атмосфери специјалне материје које изазивају кишу и омогућују ублаживање његових последица у односу на природни развој ситуације. Други је да се поштује  рањивост територије где живе људи  и где они остварују привредне делатности. Рецимо, треба саставити карте сеизмичке опаности, појачати конструкције зграда, градити бране и системе одводњавања, смањити  ниво подземских вода.  Важан превентивни чинилац је актуелно  информаисање  становништва о опасности која му прети. Све те мере скупа ће знатно смањити негативне последице природних катастрофа.
 

Од 1994. године делује усвојена у Јокохами (Јапан) Међународна стратегија у борби против природних катастрофа. Главна је њена  тачка: Боље је спречити елементарну непогоду, - пише у том документу, - него отклањати њене последице.