Nemački ministar finansija Lars Klingbeil založio se za koncept 'Evropske unije u dve brzine', ističući da je Uniji potrebna dublja i brža sposobnost sprovođenja reformi u trenutku kada se suočava sa ozbiljnim ekonomskim i geopolitičkim izazovima.
Prema njegovim rečima, pojedine države koje su spremne i politički voljne da idu dalje u integracijama ne bi trebalo da budu blokirane sporim procesima odlučivanja koji zahtevaju saglasnost svih 27 članica. Ideja podrazumeva da grupa zemalja može da napreduje u određenim oblastima poput fiskalne politike, investicija, odbrane, industrijskog razvoja i finansijske integracije, dok ostale države mogu da se priključe kasnije ukoliko to žele. Klingbeil je naglasio da ovaj pristup ne znači razbijanje Evropske unije, već stvaranje fleksibilnijeg sistema koji omogućava brže reakcije u kriznim vremenima i jačanje konkurentnosti evropske privrede.
Povod za ovu inicijativu je sve veći pritisak na ekonomiju EU, naročito u poređenju sa SAD i Kinom, koje donose odluke znatno brže i agresivnije, te investiraju u tehnologiju, energetiku i reformu industrije. Prema podacima koje navodi Bloomberg, nemačka Vlada smatra da trenutni model konsenzusa unutar EU često dovodi do blokada, kašnjenja reformi i kompromisa koji slabe efikasnost zajedničkih politika. U tom kontekstu Berlin već vodi razgovore sa ključnim evropskim partnerima, uključujući Francusku, Italiju, Španiju, Poljsku i Holandiju, o stvaranju formata pojačane saradnje koji bi omogućio ubrzano donošenje odluka.
Cilj ovih razgovora je jačanje evropske konkurentnosti, produbljivanje jedinstvenog tržišta kapitala, unapređenje fiskalne koordinacije i povećanje ulaganja u odbranu i strateške tehnologije. Ideja 'Evrope u dve brzine' nije nova i postojala je još tokom formiranja euro-zone devedesetih godina, ali sada dobija novu težinu zbog usporenog rasta u Nemačkoj i drugim velikim ekonomijama EU. Prema ocenama nemačkog ministarstva finansija, bez strukturnih reformi, Evropska unija rizikuje gubitak industrijske baze i smanjenje političkog uticaja na svetskoj sceni.
Klingbeil smatra i da bi fleksibilnija integracija novih zemalja omogućila bržu realizaciju zajedničkih projekata, posebno u oblastima gde već postoji saglasnost među vodećim članicama. Istovremeno, nemački zvaničnici ističu da nijedna država ne bi bila isključena iz Evropske unije, niti primorana da učestvuje u dubljim integracijama. Ipak, ovaj predlog Berlina izaziva zabrinutost među manjim članicama koje strahuju da bi mogle biti marginalizovane i ostavljene po strani u procesu donošenja ključnih odluka. Evropska komisija za sada zvanično ne podržava niti odbacuje ovu ideju, ali naglašava da postojeći ugovori već omogućavaju mehanizme pojačane saradnje. Evropski analitičari ocenjuju da nemačka inicijativa predstavlja signal promene političkog razmišljanja u Berlinu, koji je decenijama insistirao na jedinstvu i sporom konsenzusu, ali sada sve otvorenije prihvata model diferencirane integracije. U praksi, uspeh koncepta 'Evrope u dve brzine' zavisiće od političke volje najvećih ekonomija, reakcije manjih država i spremnosti institucija EU da prilagode postojeće mehanizme. Ako se sprovede, ovaj model mogao bi značajno da promeni način funkcionisanja Evropske unije, ubrza reforme i ojača njenu globalnu poziciju, ali i da otvori nova pitanja o ravnoteži moći i dugoročnoj koheziji evropskog projekta.
Ivan Trajković
