ЕУ склона кажњавању Лукашенка, без обзира на било какве интересе

ЕУ може поново да забрани улазак белоруског рукводства на њену територију. Ово је изјавио министар иностраних послова Шведске Карл Билдт.
 

На црни списак ће доспети председник Александар Лукашенко и до сто његових блиских сарадника – високих белоруских чиновника. Тако ће европљани казнити режим Лукашенка за жестоко гушење иступања опозиције у Минску после председничких избора.
 

Питање санкција размотриће министри земаља ЕУ 31. јануара. Карл Билдт је уверен да ће одлука бити донета. По његовом мишљењу, Европа треба да прати логику своје претходне политике. Да подсетимо да су санкције против Лукашенка и још отприлике 40 белоруских чиновника деловале у ЕУ од 2006. до 2008. године. Сличну забрану увеле су САД. Али 2008. између Минска и Брисела означено је извесно отопљење. Из тог разлога важење европске забране било је обустављено. Ипак, и то треба подвући, у суштини забрана није укинута. Шта више, у октобру 2010. ЕУ је продужила деловање забране на још годину дана, до октобра 2011. али је истовремено оставила на снази режим фактичког непримењивања ове мере.
 

У случној поставци питања одразио се двоструки однос руководства ЕУ према режиму Лукашенка. Са једне стране, Европска комисија треба да изврши притисак на Минск, како би добила од њега демократске уступке. Са друге, ЕУ жели да очува дијалог са Белорусијом, и између осталог да је увуче у свој програм за постсовјетске земље Истично партнерство.
 

Ипак сада када су репресије против опозиције у Белорусији достигле невиђени ниво, европска дилема престаје да постоји. Санкције треба поново да се примењују, шта више, треба да буду пооштрене, уверени су многи европљани.
 

Ситуацију коментарише стални представник адвокатске коморе ЕУ у Русији Александар Трешчев.
 

Европа је сасвим праведно донела одлуку да каже своје коначно не: да више неће трпети такве неадекватне поступке од стране белоруског руководства и томе треба поставити препреку и забрану. Свет је данас глобалан, и данас је немогуће бити последњим диктатором у једној земљи и самтрати да ће ти то поћи за руком. Неусумњиво, биће санкција економског карактера. И мислим да белоруски лидер неће имати куда да се баца, пошто се заплео у оном загрљају, у који покушава да се баци. Данас се баца, сутра проклиње, за два дана почеће да даје некакве непромишљене изјаве. И мислим да када свет, Русија и Европа, ставе до знања да је немогуће даље тако лавирати, то ће довести до последица које ће одговарати земљи суседу ове европске земље.
 

Европска одлука о Белорусији није питање шта се тачно десило у Минску у ноћи после избора. Када у року од неколико сати хапсе у земљи практично сву опозицију, између осталог оне који нису били ни близу Дома владе и никакво учешће у уличним демонстрацијама нису предузимали, смисао дешавања је веома јасан свима. Проблем је други: како би се донела принципијална одлука о Белорусији, ЕУ треба прво да реши шта јој је важније: политичко-економска корист од сарадње са Лукашенком или принципи. Принципи, према којима да сарађује са таквим режимом, који врши такве поступке, демократска Европа не може. Не може, без обзира на све интересе.