Свима се дешава да одреагујемо исхитрено и оштро у неким ситуацијама. Ако нам пређе у навику да тако лако пуцамо по шавовима, то нам може навући сиве облаке на срећу и генерално расположење.
Понекад је добро решење и бројати до 10, али ко је све у стању да толико броји када нерви већ попуштају.
Нудимо вам групу питања на која је добро одговорити пре него што пустимо да ситуација контролише нас, уместо обрнуто.
Можда нисам у праву?
Нико не воли да га критикују и да не буде у праву. Поготово када нам неко скреће пажњу да смо и даље дете када је реч о неким стварима, а то смо, заправо, само ми. Истина је, некад заиста нисмао у праву. Прво се запитајмо, онда реагујмо.
Да ли ово ишта решава?
Нађемо се у приликама када око исте ствари губимо разум изнова и изнова. Истина је да људи имају навике које могу бескрајно да иритирају и оне се никада неће променити. Када неко не одговори на поруку, не испуни задатак на време, константно касни или мљацка док једе, то може да нас доведе до ивице лудила. Међутим, да ли ће нас излив негативних емоција или бес лишити њихових навика? Неће. Ништа нећемо поправити, само ћемо се осећати горе.
Да ли поправљам ситуацију?
Када нас неко близак јако изнервира и када кренемо да вичемо и да се празнимо,колико пута смо само пренели расправу на сасвим други ниво? Колико пута смо начели теме за које смо мислили да више нису спорне? Ничим не поправљамо ситуацију, смао од једне правимо две.
Да ли би требало да помогнем?
Често губимо разум у свађи и љутњи јер смо сами немоћни да решимо проблем. Често то радимо и када не можемо другоме да помогнемо па се на неки сулуди начин вадимо из безизлазне ситуације. Наша кривица нема ноге али иде врло далеко, без питања. Нађимо заједнички језик и нађимо тако и корен проблема.
Да ли ми је све по вољи?
Када сами себи нисмо направили угођај, скраћује нам се фитиљ. Нико није крив што нам је хладно, што нисмо јели пре него што смо пошли, што нам је празна батерија или што смо закаснили на премијеру. Заиста, који год проблем настане у таквим тренуцима, чини нам се безброј пута већим јер и сами нисмо начисто. Тада се истресамо на свима осим на себи. То тако не иде.
Могу ли се нашалити на овај рачун?
Хумор може бити и више него учинковит, али је врло тешко смејати се када је ситуација помало критична. Треба наћи у себи комедијаша који од свега може збијати шале.
Није лако причати сам са собом када све измиче контроли, али вреди покушати. Ако нико неће бити увређен и ако се проблем реши са успехом, онда вреди попричати са собом. Временом ће то постати пракса а не пуцање по шавовима.
