Не сурова, али праведна

Казна за кривично дело не треба да буде сурова, она треба да буде праведна. Овим постулатом руководили су се посланици руске Државне думе који су одобрили у првом кругу председнички нацрт закона о либерализацији руског Кривичног законика.
 

Представљајући посланицима нацрт закона, који предвиђа самњење тежине казни за них кривичних дела, стални представник председника Гари Минг истакао је да као главни задатак види декриминализацију руског друштва.
 

Циљ кривичног законодавства није само то да сваки преступник поднесе одговарајућу праведну казну, већ и да ова казна осигура и да се човек који је извршио кривично дело поправи.
 

Нацрт закона који је припремио Кремљ наставља усмерење које је означио Дмитриј Медведев у правцу хуманизације руског казненог система. Претходних година већ је било усвојено неколико закона усмерених на ублажавање кривичних казни. Између осталог, ступила је на снагу забрана да се држе у затвору осумњичени и чак оптужени за избегавање уплате пореза.
 

Нове поправке Кривичног законика предвиђају искључивање доњих граница казнених рокова у виду лишавања слободе по 68 лаких кривичних дела, међу којима је незаконито предузетништво, клевета, кршење тајне преписке. Још у низу чланова предлаже се да се замени држање под стражом казном или добротворним радовима. При томе горње границе казне остаће непромењене, појавнио је шеф комитета Државне думе РФ за грађанско, кривично и арбитражно законодавство Павел Крашениников.
 

На пример, био је рок од три до пет година лишавања слободе. Предлаже се да се минимални праг од три године уклони. Како би судија могао објективније да разматра ова питања, како не би било притиска и како судија не би био приморан да бира нешто средње, рецимо четири године лишавања слободе.
 

Нови нацрт закона полаже још већу одговорност на судије, сматра експерт Института државе и права Сергеј Максимов.
 

Судије сада добијају много већу слободу приликом избора казне, између осталог невезану са лишавањем слободе, у зависности од тежине извршеног кривичног дела. Тачније, сада се клатно одговнорости преноси у већој мери него што је било раније са сфере законодавства на сферу правосуђа. Сада ће на судији лежати основна одговорност за то ко ће се и колико налазити у местима лишавања слободе.
 

Овакве одрешене руке натерале су неке да се узбуде, неће ли одређујући фактор у таквом случају бити дебљина новчаника оптуженог. Одговор је очигледан: измене Кривичног законика кристалну чистоћу судија неће подвргнути искушењу. А ако неко раније није имао чисте руке, смањење границе назначених казни ни на шта неће утицати. У погледу таквог судије треба да раде чланови другог законодавства – антикорупционог.
 

Осим тога, нацрт закона дотиче искључиво кривична дела лаке и средње тежине. Суд у таквим случајевима ради јавно, зато ће свака предумишљеност бити превише очигледна. А тешка кривична дела као што су убиства, силовања, посезање на слободу личности и безбедност државе, неће бити обухваћене олакшавањем мера и рока кажњавања.