ЕУ покушава да ограничи истрагу на Косову „Турским трагом“

Уочи дебата у Парламентарној скупштини СЕ заказаних за 25. јануар поводом реферата швајцарског правника Дика Мартија о злочинима албанских сепаратиста, међународне институције приступиле су сопственој истрази. Цивилно-полицијска мисија ЕУ у Приштини заинтересовала се за делатност турског хирурга Јусуфа Сонмеза, који је ухапшен ових дана у Истамбулу, али исто тако оперативно пуштен. Британски лист Гардиан већ га је назвао једним од кључних фактора на тржишту црне трансплантологије последње деценије. Сам доктор Синмез признаје да је вршио операције у приштинској клиници Медикус, мада категорички одбија умешаност у незакониту одузимање органа и њихову продају на црном тржишту. Ускоро тужиоци Мисије ЕУ на Косову намеравају темељно да испитају Сонмеза у турској престоници. Ипак за сада се не може тврдити да је истрага чудовишних злочина албанских сепаратиста на Косову стекла неопозив карактер, сматра аналитичар Петар Искендеров.
 

Пре свега, треба напоменути да се за сумњиву делатност Јусуфа Сонмеза зна још од краја 90-их година. Њега су више пута хапсили у Турској. 2007. године он је чак био осуђен на казну затвора, при чему је назван поглаварем криминалне организације за тајно пресађивање људских органа. Слична пресуда у његовом одсуству била му је изречена, узгред, чак од стране косовских власти. Ипак била су потребна гласна раскринкавања Дика Мартија како би се ЕУ одлучила да се позабави делатношћу Сонмеза. Он је већ обећао да ће испричати све што зна и његова отвореност већ наговештава много гавобоље архитектама косовске независности.
 

Ипак проблем црне трансплантологије на Косову не завршава се само турским трагом. А зато се стиче утисак да је ЕУ решила да крене мање болним путем по себе. У скандал око приштинске клинике Медикус умешани су Турци и Израелци, а криминалну мрежу је предводио бивши министар здравља Косова. Ипак ова мрежа ни из далека није главна у реферату Дика Мартија, а клиника Медикус није жута кућа у околини северноалбанског града Бурељ, о којој је писала још бивши главни тужилац Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију Карла дел Понте. По њеним речима, управо одатле органи одузети стотинама заробљених Срба били су упућени у западноевропске клинике.И најважније питање – какву су улогу играли у томе не доктор Сонмез и не министар здравства, већ прва лица Косова на челу са актуелним премијером Хашимом Тачијем? А тужиоци ЕУ за сада га на све начине заобилазе: у материјалима везаним за Сонмеза о Србима и Тачију нема ни речи.

Зато истрага, како би она заиста била свестрана и непристрасна, треба да се води не снагама мисије ЕУ на Косву, већ на много вишем нивоу, укључујући УН и СБ, истакла је у разговору за Глас Русије руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Јелена Гускова.

Још и у ЕУ, наравно, нема јединства по том питању. Управо зато Русија и даље сматра да чак питање замене снага УН снагама ЕУ на Косову, које су имале задатак да припреме независност ове покрајине и њен прелазак ка самосталности, такође треба да се решава на нивоу СБ УН. Чисто теоријски најповољнија платформа за истрагу црне трансплантологије и других злочина албанских сепаратиста на Косову треба да постане Хашки трибуанл. Ипак његова антисрбска репутација не допушта да се рачуна на објективну анализу. Уз то мандат Трибунала не важи за Албанију.

У сваком случају, јасно је једно. Црна трансплантологија на Косову стекла је прави међународни карактер. Пипци хирурга-убица обухватили су огромни регион од Западне Европе до Израела. Косово се обично назива црном рупом углавном у финансијском погледу. Ипак такве црне рупе косовска мафија оставља и у буквалном смислу – на телу својих жртава.