„Хоћу у Русију, хоћу кући“

Једина жеља Рускиње Татјане Денисове је да се врати кући заједно с децом. Већ неколико месеци не може да разговара с осмогодишњим Максимом и двогодишњом Машом. Органи за малолетнике у Холандији сместили су Татјаниног сина и кћерку у дом.

Случај Денисове није јединствен. У европским земљама се родитељима све чешће одузимају деца. Циљ јувеналне јустиције је поштовање права детета. Само, претеривања овим поводом се не могу избројати. Тако, на пример, као повод за лишавање родитељства може да постане још једна кашика каше, коју су дете упорно наговарали да поједе „за маму и за тату“.

У фебруару 2010. године од држављанке Русије, која у Холандији живи преко 10 година, одузет је син Максим и смештен је у дом након што су школски наставници изјавили да мајка негативно утиче на дете. Максим је испричао педагогу да код куће добија грдњу за лоше оцене. Затим су јој у децембру прошле године одузели и двогодишњу кћерку. Татјана не схвата због чега.

Једноставно су упали у моју кућу у пола два ноћу, неочекивано, као гром из ведра неба, односно Маша и ја смо спавале. Замолили су да отворим врата... Седморо људи: три полицајца и четворо из канцеларије за малолетнике. Дошло је до некаквог претреса. Није било никаквог званичног налога, нису ми дали било какав папир, иако је то овде, у овој земљи у принципу немогуће.

Несрећна мајка се обратила руском конзулату, јер и она и њена деца имају руске пасоше и налазе се у јурисдикцији Руске Федерације. Међутим, по холандским законима, у случају да добију сигнале, на пример, из школе или од комшија, о лошем опхођењу према детету, социјални радници имају право да га привремено узму под заштиту државе, док се околности не разјасне. Притом држављанство родитеља нема значаја. Ипак, после истраге нико нема права да принудно задржава држављане друге земље, истиче заменик председника Руског дечјег фонда Дмитриј Лиханов. Фонд се већ обратио писмом амбасадору Холандије у Москви како би некако утицао на ситуацију.

С наше тачке гледишта чудно је то што се у европским земљама наша деца могу натурализовати без неких посебних права. Пошто је познато да чак и ако злочинац почини злочин у иностранству, њему се или суди по локалним законима, или се испоручује земљи, чији је он држављанин. У овом случају Денисова није починила било какав злочин, а деца још мање. Без обзира на то, одлуком холандског суда она су одузета од мајке. У суштини, то је натурализација.

Фонд је већ имао прилике да се бави случајевима Руса, којима су у иностранству одузета деца. Међутим, ни у догађајима у Финској са сином Риме Салонен ни у ситуацији с кћерком Наталије Захарове у Француској, нема сличности с оним што се дешава у Холандији, истиче правобранилац из Москве.

Тамо се проблем састоји у томе што постоје мужеви, очеви ове деце, који су држављани тих земаља и деца такође имају ли двојно или инострано држављанство. А овде се ради о рускимд ржављанима. Зна се да су сва њихова документа руска. Ево у чему је колизија овог случаја. Сматрам да је она уникална.

Тешко је рећи да ли ће проблем Татјане Денисове моћи да се реши правно или уз помоћ дипломатије. Понекад у таквим стварима не помаже увек интервенција највиших лица државе. Довољно је сетити се да је премијер Путин лично замолио председника Саркозија да помогне у случају Захарове, али успеха није било. Очигледно, ипак треба усавршавати међународно право како не би настајале ситуације попут холандске. Предмет Денисове се одуговлачи. Сад је Татјана одлучила да се врати у Русију, али само заједно с децом.