Марија Антоанета: хлеб, бриоши и затворска чорба

Ако немају хлеб, нека једу колаче! Та крилатица се приписује француској краљици Марији Антоанети као илустрација јаза између апсолутистичке монархије и народне беде. Међутим, историчари сумњају да је Марија Антоанета изговорила ту историјску реченицу. Постоји мишлење да је ту реченицу измислио филозоф Жан-Жак Русо, који ју је приписао младој француској принцези. Касније су то поистоветили с Маријом Антоанетом која уствари у моменту настанка те крилатице није ни стигла у Француску из своје рођене Аустрије.


Још једна кулинарска гласина повезана је такође с краљицом Маријом Антоанетом. Она тврди да управо њој Французи дугују упознавање с чувеним кроасанима. Тобоже је аустријска принцеза зажелела бечко пециво у облику полумесеца. Зато је она тобоже позвала у Париз бечке пекаре да би показали француским колегама како се пеку кроасани. Међутим, историчари не верују да у тим подацима има бар мало истине.


Зато је познато да је у својој резиденцији у Трианону Марија Антоанета волела да сама припреми нешто, например, омлет. Чак је знала да сама направи врхње и сиреве.


Французи су били очарани њеном лепотом, те су дочекали кћерку аустријског императора Фрање Првог и императорке Марије Терезе одушевљено, али се касније она претворила у симбол омрженог старог режима, те су је оптуживали за све грехе – од разврата све до учешћа у антифранцуским заверама. Мањак намирница и беда народних маса на крају крајева су резултирали револуцијом.
 

После неуспелог бекства краља Луја 16. са породицом из револуционарне Француске судбина монарха и његових рођака, међу њима и краљице, била је решена. Ускоро је монархија у Француској била укинута, а краљ са породицом се нашао у замку Тампл и био оптужен за заверу против слободе нације и низ напада на безбедност државе. Прво су налажење високих особа у затвору покушавали да по могућности олакшају. Зидови просторија у великој кули су били тапацирани, донет је био и намештај. Градске власти су се побринуле и о доброј исхрани Луја и његових најближих. Најмање 13 људи је спремало јела и служила краља за столом, сваки се ручак састојао од најмање три супе, четири предјела, два главна јела, четири лака јела, компота, воћа, вина – малвазије, бордоа, шампањца; трошкови исхране за три и по месеца су износили најмање 35 хиљада ливра.
 

Неколико месеци после погубљења Луја 16. реаолуционарни Комитет друштвеног спаса преместио је Марију Антоанету из замка Тампл у самицу куле Консјержери. Последње дане је краљица провела у читању и молитвама. Два пута на дан су јој доносили храну: у 9 ујутро – доручак (кафу или чоколаду са кифлом), у подне – ручак (чорбу, јело од поврћа, дивљач или телетину и десерт).

Последња њена трапеза је била супа са резанцима. Девојци, која је ушла у самицу да би јој предложила јело, Марија Антоанета рекла: Драга девојчице, за мене је све свршено. Међутим, девојка је наговорила затвореницу да поједе супу, коју је она спремила. Краљица је нашла у себи снаге за две-три кашике супе.

21. септембра 1792. године на париском тргу Револуције је бивша краљица, удовица Капет била погубљена. Међутим, реченица о колачима, које морају да једу сиромаси, а која се јој приписује, и даље се цитира у свету.