„Двоструки ударац“ у Бриселу

Седница Савета Русија-НАТО у Бриселу 26. јануара с војне тачке гледишта носи изразито професионални карактер. Ниво представљања је следећи: начелници генералних штабова, укључујући начелника руског генералног штаба, генерала армије Николаја Макарова. Акценти другог дела седнице су на размени мишљења сталних представника. Руски представник у НАТО Дмитриј Рогозин је састанак већ назвао „двоструким ударцем“. По његовим речима овакво „кумулативно пуњење“ ће помоћи да се пробије „слепи зид“ у позицији неких западних партнера, који се скептички односе према међусобној сарадњи у области противракетне одбране.
 

Тема стварања европског ПРО управо представља једну од главних у излагању генерала Макарова. Пред полазак руске делегације у Брисел председник Русије Дмитриј Медведев примио је сталног представника у НАТО Дмитрија Рогозина. За време разговора с њим обратио се руководиоцима алијансе с позивом да дају, по његовим речима „директан и недвосмислен одговор“ на питање о евентуалој улози Русије у систему европске ПРО. „У сваком случају,“ рекао је он, „ми ћемо или заједно с НАТО или посебно наћи достоја одговор на проблем који постоји у овом тренутку“. Како је у закључку додао Медведев, ако се алијанса одрекне идеје стварања заједничког система ПРО, у Кремљу не искључују могућност смештања „ударне нуклеарне ракетне групације“ на границама са Западом. Овако оштра изјава је, сматрају стучњаци, изазвана тиме што се дискусија унутар алијансе о обрисима будућег система европске ПРО уопште не развијају у оном кључу, који би Москва желела.
 

Како је на конференцији за шампу два дана пре седнице Савета Русија-Нато изјавио генерални секретар алијансе Андерс Фог Расмусен, сарадања у области противракетне одбране међу земљама, ће се остваривати на основу „два одвојена“, премда и „координирана“ система. Позиција Москве је другачија. Као што је познато, на претходном заседању Савета на највишем нивоу у новембру 2010. године у Лисабону Дмитриј Медведев је истакао идеју „секторске ПРО“, кад обе стране имају сопствене зоне одговорности, покривају простор једна друге и усаглашавају своје одлуке. Ево како то види Игор Коротченко, главни уредник часописа „Народна одбрана“:
 

- Тек предстоји усаглашавање технолошких детаља о функционисању система ПРО, каже стручњак. – Али, очигледно је да то треба да буде систем у којем се коначна одлука доноси или колегијално, или сваки од учесника има права да блокира функционисање система. Идеална варијанта су „два кључа“.
 

Уосталом, по мишљењу генерал-пуковника, професора Виктора Јесина, пошто је партнерство Русије и НАТО засад још „крхко и нестабилно“ тешко да се може реализовати модел ЕвроПРО, који је Москва предложила. Међутим, ни потпуно игнорисање руске иницијативе, по убеђењу професора, не одговара интересима НАТО. Зато ће стране морати да траже компромисе. Реалном варијантом он сматра стварање заједничког обавештајно-информативног система, који укључује интегрисана средства за посматрање и анализу. Радикалнијег мишљења придржава се Александар Храмчихин, заменик директора Института за политичке и војне анализе.
 

- Врло је тешко говорити о ономе што не постоји. Ако се узме извесна перспектива, уједињење система, чак и ако се они појаве, неће имати посебног смисла. Реалан смисао ће имати само размена обавештајних информација. Иранска претња је по мом мишљењу, потпуно митологизирана.
 

Било како било, коначну одлуку о својим дејствима Москва ће донети након разматрања на Савету Русија-НАТО реферата стручњака у јуну ове године. Тада ће можда бити јасан ефекат садашњег „двоструког ударца“ у Бриселу.