„Оскар“ у ниском старту

Ближи се расплету главна интрига године у свету филма – у Лос-Анђелесу је објављен кратки списак номинованих за награду „Оскар“. Још увек има времена за клађење на победника: 83. церемонија уручивања награда биће одржана 27. фебруара.

Другу годину за редом Америчка филмска академија додељује „Оскара“ „у проширеном формату“. У водећој номинацији за „најбољи филм“ уместо уобичајених пет кандидата истиче се десет. Тако је било у освит „Оскара“ и сад се ова пракса 1930-их година враћа. Како објашњавају организатори награде – „да би се проширило поље за такмичење и избор за академике који гласају“. Без обзира на то, основу десеторке ипак представља петорка, па чак и четворка. То су филмови-фаворити – и по анкетама, и по резултатима „главне пробе“, а таквом се традиционално сматра награда Холивудске асоцијације иностране штампе „Златни глобус“, која се додељује у јануару.
 

Познати руски филмски критичар Валерије Кичин у интервјуу за „Глас Русије“ поводом номинованих кандидата, изабраних за шорт-лист „Оскара“ истиче: „Ниједан филм од оних који претендују на звање најбољег филма, не може се назвати изузетним“.
 

Чини ми се да је садашњи састав кандидата за „Оскара“ слабији у поређењу с многим претходним годинама, што доказује скроман успех изабраних филмова и у руском и у светском приказивању, - каже Валериј Кичин. – Нема тако раскошних показатеља благајни, какве је на пример, прошле године имао сензационални „Аватар“ Џејмса Кемерона. И нема ничегни  налик на прошлогодишњи оскаровски „двобој“ „Аватара“ и „Господара буре“ Кетрин Бигелоу, кад је усијање страсти вило врло велико. Ове године је све некако мирније. Пар лидера у трци чине „Социјална мрежа“ и „Краљ прича“, - наставља Валирие Кичин. – „Социјална мрежа“ Дејвида Финчера је филм о свакодневици. Нараво, све занима највећа социијална мрежа на интернету „Фејсбук“, која постаје и модерна, и популарна, па чак и утицајна ствар. Међутим, чини и се да је филм прилично осредњи бајопик о томе како способан момчић муњевито достиже славу и богатство. Типична америчка прича, која је осим тога, чини ми се, прилично досадно испричана. „Краљ прича“ је филм Тома Хупера у којем Колин Ферт прилично занимљиво игра енглеског крања Џорџа VI, који муца и зато тешко може да обавља своје обавезе политичког прегаоца. Ево, таква колизија је послушила као основа такође сасвим осредње психолошке драме.
 

Други супарници су, - каже даље Валерије Кичин – „Црни лабуд“ Дарена Аронофскија: психолошки трилер из балетског живота. Филм је направље врло занимљиво, а уметнички просто осваја, с изванредно одиграном улогом балерине, за коју ће Натали Портман, надам се, добити „Оскара“. Међутим, ипак га не бих сврстао у изванредне филмове. И фантастични акциони филм Кристофера Нолана „Почетак“ је добар филм, али није нимало бољи од десетина сличних филмова. Дакле, може се рећи да је „Оскар“ ове године трака осредњих вредности.
 

Награда „Оскар“ у многоме одражава и истовремено одређује тенденције савременог кинематографа. А она по мишљењу Валерија Кичина, сведочи о томе да је „златни век филма као уметности, очигледно, ипак прошао“.
 

Сад филм доживљава чудну фазу умирања старих облика и настанка нових, чије могућности засад још увек не познајемо и које можемо само да претпостављамо, - размишља Валерије Кичин. – Имам у виду нове технологије, које су у овој фази вратиле кинематографа у његово првобитно стања лакрдије, само лакрдије високе технике, кад се не чудимо уметничком нивоу сценариста, режисера и глумаца, већ триковима, специјалним ефектима, експлозијама, побеснелим аутомобилима, најновијој анимацији, која прети да ће помрачити играни филм.

„Филм се претвара у неку другу уметност, - закључује Валерије Кичин. – Можда ће то бити заиста уметност, а можда ће бити чисти луна-парк. И на оваквој позадини очигледно престаје потражња, дакле и производња традиционалних филмовима за којима чезне интелектуални део публике. Међутим, ова чежња, нажалост, ништа не мења.“