Здраве навике ...

26.01.2011. год.

Не каже се узалуд да је најбоље у свему пронаћи златну средину - исто вриједи и за здраве навике. Ако претјерате с њима, постићи ћете супротно од жељеног.

Протеклих година сви смо имали прилике читати на хиљаде чланака што у часописима и новинама што на интернету (телевизију да и не спомињемо) о томе као требамо усвојити здраве навике и то бомбардовање савјетима и смјерницама је на многе имало позитивног учинка. Међутим, доктори и стручњаци из подручја здравог живљења превидјели су једну ствар, а то је да у маси људи увијек има оних који све изречено схваћају дословно и често драстично претјерују с промјенама и режимима како у прехрани тако и уопште у животном стилу. Прво што смо требали научити је то да је у свему најважнија умјереност. Правило којега се увијек требате држати је да су екстреми лоши, али успркос томе мало ко од нас је узео у обзир да претјеривање са здравим навикама и поступцима може бити поприлично нездраво.

Ево што вам се, према мишљењу медицинске директорице "Cinrgy Healtha"(давалац услуга здравственог и животног осигурања у САД-у) др.Ерика Шварц изнесеног на сајту DivineCaroline, све може одбити о главу ако изгубите мјеру:

Превише вјежбања. Наше тијело не треба више кардио/аеробичког вјежбања од три до четири пута седмично и то у трајању од пола сата до 45 минута. Жешће вјежбање треба изводити сваког другог дана, а између се можете бавити пилатесом, јогом или ићи у шетњу. Планинарење, пјешачење, пливање, тенис, голф, тимски спортови у комбинацији с једноставним варијацијама у вјежбању током седмице, мјесеца или одређене сезоне (скијање, море) најбољи је начин да останете у форми, да будете гипки, здрави и пуни енергије.

Скривање од сунца. Наше тијело треба витамин Д како би остало снажно, како би нам кости остале јаке и како бисмо одбили болести које нам пријете и оснажили имунитет. Једини начин да добијете довољну количину споменутог витамина је излагање сунцу. Немојте постати параноични кад је сунчање у питању. Ако идете на плажу, на базен или се бавите спортом или неком активношћу која подразумијева задржавање на јаком сунцу дуже од 20-ак минута, онда се намажите кремама с јаким заштитним фактором. Али ако вјешате рубље и обављате класичне послове по дворишту нема потребе да не уживате на сунцу због страха од рака коже или опеклина. На крају, једини дио тијела који заиста треба бити заштићен од сунца је кожа лица.

Антибактеријски гелови и сапуни. Добро их је имати у торби или аутомобилу, али опсесивним кориштењем ослабит ћемо властито тијело и његову отпорност на бактерије уопштено. Топла вода и обични сапун уз прање руку 20 секунди сасвим је довољно.

Спавање. Просјечном човјеку потребно је најмање осам сати сна да би нормално функционисао. Ако спавате премало или више од девет сати, то није добро. Људска бића једноставно нису дизајнирана да мисле и функционишу оптимално ако спавају мање од седам или више од девет сати (то је временски оквир унутар којега требамо спавати по мишљењу стручњака). Осим тога, неуредно спавање (премало или превише) није добро за кожу и изазива подбулост, потиче преједање, ствара збуњеност и депресију.

Климатизација. Сигурно је угодно уживати у климатизованом простору тијеком врућих љетних дана, али то не значи да требате сједити и читав дан удисати 'рециклирани' зрак. У њему може бити бактерија и бацила те свакаквих честица прљавштине и прашине. Сваких неколико сати искључите клима уређај, отворите прозоре, изађите на отворено и дишите свјеж ваздух. Редовно перите филтре из клима уређаја топлом водом и сапуном и осушите их на ваздуху прије него их опет почнете користити. Ако радите у затвореним пословним просторима, искористите паузу за ручак да прошећете и изађете на свјеж зрак.

Органска храна. Воће, поврће и друге намирнице органског поријекла често су врло скупе, али прави је проблем тај што готово никада не можемо бити сигурни јесу ли оне заиста органског поријекла па то што их конзумирате у огромним количинама није увијек добро. Пажљиво проанализирајте етикете свих производа које купујете. Осим тога, то што нека храна није органског поријекла не значи нужно (иако у већини случајева јесте) да је нездрава. Држите се производа који имају једноставан састав односно мало састојака те ниску разину природних шећера, мало натрија те обрађених угљикохидрата. Важна је умјереност.

Извор
Метропортал(Т)

Повезане теме

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Отишао Господу јеромонах Роман (Матјушин)

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....

На данашњи дан капитулирао Берлин

9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви представљен споменик Рајевском

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....

110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије – изложба у Руском дому

У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

IZLOžBA SLIKA 'PRIHVATANJE' U GALERIJI NARODNOG UNIVERZITETA U VRANJU

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....