Буденброки јуче и данас

Нови рад популарног московског колектива Руског академског позоришта (РАОП) је приредба Буденброки према роману истакнутог немачког писца, нобеловца Томаса Мана. Она је постала важан догађај не само за трупу, већ и иначе за руски позоришни свет, - сматрају многи експерти.

То није први случај, када се РАОП обраћа монументалним историјско-епским изворима. Темељ је ударила драмска трилогија савременог енглеског писца Тома Стопарда Обала Утопије, која истражује судбине и поглед на свет руских филозофа, писаца, револуционара из 19. века. Данас је то еп друге врсте – сага о Буденброцима. Њен аутор Томас Ман је тврдио: истакао сам много дубље процесе распада и умирања, почетак много значајније културне и социјално-историјске пропасти. Овај роман, који је настао крајем 19, века, - сматра уметнички руководилац РАОП Алексеј Бородин, - буквално погађа нас данас. Управо тако га чита литвански редитељ Миндаугас Карбаускис, – додаје он.

Карбаускис је озбиљан редитељ, - каже шеф позоришта, када узима у руке текст Тогмаса Мана, сви смо свесни да пружамо неко веома важно упозорење. Односно, циљеви који људи постављају, повезани су са учвршћењем материјалног стања породице, клана, прво се чини да је то главно. Међутим, касније постаје јасно да није то главно, да свет породице Буденброка, као и само њено јединство, неизбежно се распадају.
Долази страх од конфликата, који заиста настају, те се све завршава доста тужно. Мислим да ова приредба данас може да делује битно и озбиљно.

То је својеврсно алармно звоно које усредсређује пажњу гледалаца на теми заблуде, која је обухватила породицу Буденброка. Живот се чини широким и перспективим, циљеви су јасни… Међутим, одједном почињу процеси који воде породицу, која просперира, пропасти. Један од браће, који није издржао притисак породичних веза, упада у интелектуалистичку рефлексију. Други, који не жели да има ништа заједничко с богатим рођацима, више воли боем и на крају крајева се нађе у лудници. Кћерка, несрећна у браку, наметнутом од стране родитеља, губи интересовање према животу…

Приредба преноси те личностим у нови историјски контекст. То се постиже не само помоћу фармерки и спортских патика. Они су таоци система вредности и појмова, који одговарају данашњости.

Проза Томаса Мана омогућује проширење смисла,  огромну дубину, - износи своје мишлење Алексеј Бородин. – У драматургији многи редитељи не нађу данас оно што им треба. Сећам се Московског Художественог позоришта где је на почетку 20. века проза Достојевског и Толстоја постала основа репертоара. Чини ми се, ту има коинциденције: данас драматургија такође не одговара редитељским захтевима у дубини и јачини. Надам се, - резимира Алексеј Бородин, да је читав рад нашег позоришта усмерен на то да би контактирао са гледаоцима, формирао заједницу оних, који су на позорници
и у сали. Чини ми се да ништа важније данас не постоји. Кад има много социјалних проблема управо уметност и позориште су способни да пробуде у људима схватање једино што омогућује опстанак на овом свету.

Ради тога уствари и постоји позориште, - уверен је Алексеј Бородин.