ЕУ увела санкције против Белорусије, али није спалила мостове

ЕУ забранила је улазак на своју територију за 158 високих белоруских чиновника, укључујући председника земље Александра Лукашенка. Упоредо са тим министри иностраних послова ЕУ решили су да оставе врата за дијалог са Минском отвореним.
 

Још дан пре инаугурације Александра Лукашенка, 20. јануара, Европски парламент је усвојио резолуцију у којој је позвао да се против Белорусије усвоје строге санкције. Мотив: недемократски избори и жестока дејства против опозиције. Посланици су позвали да се не остане на забранама виза, већ и да се замрзне финансијска помоћ коју Минск добија линијом ММФ и Европске банке за реконструкцију и развој.
 

Истовремено министри иностраних послова ЕУ, који су се окупили у понедељак у Бриселу, решили су да ипак не спаљују све мостове. Они су допустили министру иностраних послова Сергеју Мартинову и потпредседнику владе Сергеју Семашку улазак на територију ЕУ. О економским санкцијама за сада нема речи. Саме по себи санкције не представљају велику претњу по Лукашенка. За године управе он је израдио прилично стабилан имунитет на оваква дејства. Па и Запад признаје да су покушаји притиска на Минск мало ефикасни. Белоруским политичарима много је важније да очувају своје позиције унутар земље, него да реагују на ограничења која уводи Запад.
 

Експерти ипак сматрају да ће после децембарских догађаја Лукашенко морати да ревидира стратегију односа како са ЕУ, тако и са Русијом. Ако је раније Минск могао да спроводи одређено ценкање у односима са обе стране, сада ће то бити тешко чинити, сматра заменик директора Института за политичке технологије Алексеј Макаркин.

Када Лушашенко поново почне некако да маневрише и да говори Русији: гледајте, ја ћу отићи на Запад, сад ће му такав аргумент тешко проћи, зато што је Запад зтвореио могућности контаката за њега. А Русија са друге стране одлично то разуме и ја мислим да ако она буде ишла у сусрет Лукашенку, онда у замену за конструктивне уступке са његове стране. Тачније сада његовим авансима и обећањима нико не верује. Зато у том смислу за Лукашенка су се могућности за игру, за такво активно маневрисање нагло смањиле.
 

Односи са Русијом такође нису безбрижни. Москва је прилично јасно ставила до знања Лукашенку да га не сматра недодирљивим. Сви економски проблеми који су настали у односима две државе прошле године у сваком тренутку могли су да добију политичку обојеност. Тако да је белоруски председник добио из Москве прилично конкретни сигнал. Русија је признала резултате избора, али сада ће Лукашенко морати да навикне на ситуацију када ће захтеви које поставља Русија у замену за материјалну подршку бити строжи. А озбиљни конфликти са Москвом прете не само белоруској привреди, већ и личној власти Лукашенка.