Глобална трка за Арктик

Под поларним ледом који се топи налази се 25 одсто светских резерви нафте, природног гаса и ретких руда – калаја, мангана, никла, олова, платине и дијаманата

Арктичка грозница тресе земље северне хемисфере. После спектакуларне руске експедиције на дно океана, испод Северног пола, када је на дубини од 4261 метра пободена руска застава од нерђајућег титана све околне земље шаљу експедиције, или планирају слање специјалних тимова, не би ли доказали да се Арктички ареал надовезује на њихoво копно – да би стекли право на експлоатацију баснословних природних богатстава.

У утроби подводних планинских масива Арктика – у тренутку су оклопљени дебелим слојевима поларног леда, али, са глобалним отапањем, доћи ће на ред питање њихове експлоатације – налази се 25 одсто светских резерви нафте и природног гаса, велике залихе ретких руда, попут калаја, мангана, никла, олова, платине и сирових дијаманата.

Сходно проценама научника да би поменута природна богатства могла да буду доступна за експлоатацију око 2040. године, за арктичке територије надмећу се, уз Русију, Канада, САД и скандинавске земље. Све земље аргументују на, како се у медијима иронично примећује, „фокландски” начин. (Аргентина је осамдесетих година прошлог века покушала да преузме Фокландска острва – колонију Велике Британије у Јужном Атлантику, аргументујући да су она повезана подводним масивом са аргентинским копном, према томе, део њене територије).

Руски научници указали су на повезаност подводног брдског масива Ломоносов у северном поларном мору са руским копном. На основу те географске чињенице, Москва планира да постави захтев Уједињеним нацијама да до 2010. године призна њено право на две трећине свих арктичких територија, укључујући и Северни пол. Са друге стране, Канађани су истакли да ће на основу руске иницијативе бити приморани да подстакну ревизију међународних уговора из 1982. године, којим се земљама које се граниче са Арктиком дозвољава привредна експлоатација тих регија до максимално 320 километара удаљености од њиховог копна.

Под плаштом еколошке заштите регије, Канада је јуче покренула иницијативу за проширење њених северних територија за 5400 квадратних километара у правцу пола. На чело пропагандне машинерије стао је премијер Стивен Харпер, тврдећи да Канада полаже право на Арктик на основу географских чињеница, али и на основу изражене еколошке свести и спремности да преузме одговорност за очување нетакнуте природе: „Желимо да сачувамо ову регију за наредна поколења, не само она, канадска, већ и за нараштаје читавог света.”

Нешто мање агресивно, чини се мање и себично, јуче је из норвешке луке Тромзе кренула комбинована данско–шведска поларна експедиција. Скандинавски научници истичу да је циљ њихове шестонедељне експедиције да се утврди кога, под морем, повезује Ломоносовски масив. Овакав подухват могао би да иде наруку Русији, али и Скандинавцима – уколико би се доказало да је, уз руско копно, и острво Гренланд повезано са Ломоносовским ланцем, Данци би стекли право на свој део Арктика и на удео у његовој експлоатацији.